Biznis, IT

BLOG GOST: MARKO MATANOVIĆ, BITKOIN ASOCIJACIJA SRBIJE

blog-gost-marko-matanovic-bitkoin-asocijacija-srbije

Trgovina digitalnim novcem postaje sve popularnija u svetu ali i u Srbiji. Međutim, koliko zapravo poznajemo tržište kriptovaluta koje će u vremenu koje dolazi postati sve zastrupljenije? Marko Matanović iz Bitkoin Asocijacije Srbije i ECD Servisa za razmenu kriptovaluta pokušao je da mi objasni kako ono funkcioniše.

Jedno od mojih pitanja odnosilo se na kupovinu kursa koji želim da pohađam. Htela bih da ga platim digitalnim novcem, ali ne znam kako? Priču smo počeli od samog početka.

Nekoliko godina unazad u velikoj meri pominje se trgovina kriptovalutama. Po kom principu ona funkcioniše?

Kriptovalute postoje u digitalnoj formi. Stoga trgovina kriptovalutama funkcioniše slično kao kada se radi o trgovini drugim oblicima digitalnih sredstava, npr. različitih vrsta finansijskih derivata. Čak i realna manifestacija novca, u svom papirnom obliku, nema vrednost zato što sam materijal od koga je napravljena novčanica je dragocen. Donosi vrednost zato što se odredjena grupa ljudi ili pravnih subjekata usaglasila da taj papir, vlasniku papira donosi odredjena prava, mogućnosti koje su nekim konsenzusom usaglašene. Kada je konkretno tradicionalni novac u pitanju, za sam konsenzus se dobrim delom pita Narodna banka. Kod kriptovaluta, može se desiti da nema centralnog entiteta, već se pravila trgovine, cena, dinamika određuju slobodno, od strane svih onih koji se žele uključiti u proces.

U međuvremenu, razvila su se mesta (berze, menjačnice) gde se susreću ponuda i tražnja kriptovaluta. Zbog svoje decentralizovanosti, dostupna je i mogućnost trgovine kriptovaluta bez posrednika, na način da se jednostavno dve osobe dogovore o potencijalnoj transakciji. Transakcije koje uključuju samo kriptovalute mogu se obavljati mnogo lakše i sa manje ograničenja u odnosu na ono što nam pruža finansijski sistem kakav smo znali do 2009.godine pre pojave bitkoina.  

 Bitkoin je jedna od najzastupljenijih kriptovaluta, gde je i na koji način je možemo kupiti?

Postoje specijalizovane online berze, ne pretarano drugačije od onih za koje znamo i u drugim oblastima gde se trguje digitalnom imovinom. Kripto berze su online sistemi koji preko svoje platforme  za svoje korisnike stvaraju mesto susreta ponude i tražnje za bitkoinima. Svako od tih korisnika uz par klikova preko svog mobilnog telefona ili lap top-a može u par sekundi obaviti kupovinu bitkoina, prodaju takođe. Drugi način su online menjačnice. U digitalnoj sferi rade isto što i menjačnice deviza. Prilično brzo pretvaraju FIAT u bitkoine koje šalju svojim korisnicima. I obrnut proces je podjednako jednostavan, ukoliko neko želi zameniti bitkoine za FIAT (RSD npr). U Srbiji postoji više takvih servisa za razmenu kriptovaluta. Prva koja je otvorena  2012. godine a postoji i danas je ECD.

Tu su zatim kriptoautomati. Fizičke lokacije gde korisnici mogu za lokalnu valutu kupiti bitkoine za par desetina sekundi. Širom sveta postoji više od 6.000 kriptoautomata. U Srbiji ih je preko 10, neki su u Beogradu, (IDEA London), u Novom Sadu ih ima na dve lokacije. Od ostalih gradova, pomenuo bih Niš, Suboticu, Inđiju. Spisak automata u Srbiji može se naći na sajtu www.ecd.rs/crypto-atms, dok se prikaz situacije u svetu može proveriti putem portala:www.coinatmradar.com. Obzirom na decentralizovanost koja je u srži bitkoina, uvek ostaje mogućnost direktne kupovine bitkoina od osobe ili entiteta koji iste poseduje direktno, bez posrednika.

Koji god način da se izabere, zbog sigurnosti, trebalo bi prethodno se informisati o berzi, menjačnici ili kriptoautomatima koji se koriste. Jedan od parametara koji donosi sigurnost je definitivno vreme koje npr. neka berza ili menjačnica postoji.

Pre nekoliko godina kada je bitkoin vredeo manje nego danas, nije bio redak slučaj da su oni koji su ranije prepoznali potencijal kriptovaluta, davali svojim prijateljima bitkoine kao poklon.

Ono što je važno istaći je da nije neophodno kupiti ceo bitkoin ili nekoliko. Postoje ljudi koji od kupovine odustanu jer bi na primer dana 21.11.2019. za kupovinu celog bitkoina trebalo izdvojiti oko  8.000$. Međutim, moguće je praktično kupiti mnogo manje, i 100 milioniti deo bitkoina, koji se naziva Satoši. On je pomenutog  dana iznosio  0,008 dinara.

 Uzmimo za primer da bitkoinom želim da kupim Kurs, cipele.. Šta prethodno treba da uradim?

Koristeći neki od prethodnih koraka, recimo da smo kupili bitkoine ili neki deo bitkoina.  Treba naći prodavnicu ili ako je o kursu reč, neku školu, firmu koja nudi kurseve. Zatim treba proveriti da li se baš ona nalazi na listi od preko par stotina hiljada online ili “onsite” entiteta, (koliko se procenjuje da ih danas ima širom sveta) koji prihvataju bitkoine kao sredstvo plaćanja. Taj broj konstantno raste. U Srbiji postoji preko 10 lokacija, maloprodajnih objekata ili online shop-ova gde je moguće platiti ručak, pivo ili neku kompjutersku komponentu bitkoinom. Neke od tih lokacija se mogu naći na  našem sajtu www.ecd.rs/hash-and-go. Iz ugla korisnika, proces plaćanja bitkoinom nije ništa komplikovaniji od korišćenja bankarskih kartica. Mobilni telefoni su najpraktičniji način, uz par klikova i par sekundi. I to je sve.

 Postoje li zloupotrebe i nesigurnosti koje prate trgovinu “digitalnim novcem”?

Rizici pri svakoj vrsti transakcija i trgovine postoje. Ako se gleda iz ugla trgovine da bi se zaradilo na prodaji po višoj ceni, kupovini po nižoj, rizici su isti kao i kod već 400 godina starog berzanskog poslovanja ili milenijumima postojećih rizika pri bilo kom obliku trgovine. Neko dobija, neko gubi. Ako ipak posmatramo iz ugla povremene kupovine tj prodaje bitkoina, stvari su jednostavne. Na pijaci ili u prodavnici se može desiti da kupimo pokvareno voće ili povrće. Taj problem rešavamo tako što se informišemo sami, preko prijatelja ili iz nekog npr. kvalitetnijeg izvora informacija (priznajem, danas ih nema mnogo). I onda jednostavno idemo na proverene lokacije. Slično važi kada su u pitanju bitkoini. U svakom slučaju, informacije koje se plasiraju široj javnosti su predimenzionirane i uglavnom netačne kada su u pitanju negativni aspekti pre svega bitkoina. Oni negativni koji se pominju, postoje i mnogo pre 2009. godine, kada se bitkoin pojavio. Zloupotreba bitkoina nije izvorno vezana za bitkoin već za samog čoveka. 

 Pored bitkoina, na tržištu se trguje i drugim valutama. U čemu je razlika?

Postoji par hiljada kriptovaluta. Nekoliko ih je slično bitkoinu. Ogromna većina osim što dele ime “kriptovaluta” nemaju skoro ničeg zajedničkog. Većina nema ni mnogo smisla, ni bilo kakve upotrebne vrednosti. Upravo je neophodan proces “prirodne selekcije”, u kome postoji veliki broj pokušaja i neuspeha, da bismo ipak dobili nekoliko interesantnih upotrebnih slučajeva i primera kako nam kriptovalute mogu biti od velike koristi. Trgovina onih sličnih bitkoinu funkcioniše na sličan način kao kod bitkoina, o čemu je bilo reči. Kod najzastupljenijih kriptovaluta veće su razlike u funkcionalnosti nego u načinu trgovine.  

Imaš li podatak, koliki je udeo prometa papirnog vs. digitalnog novca u Srbiji?

Papirni novac na svetskom nivou, pa i kod nas je u prilično podređenom položaju što se tiče zastupljenosti i korišćenja u odnosu na ukupan novac koji uključuje i papirni i digitalni oblik $, EUR ili RSD npr. Kada bismo svi u isto vreme otišli u banke da tražimo novac koji imamo na računima, banke bi mogle da isplate u papirnom obliku samo delić tog novca. Jednostavno taj novac nemaju u fizičkom obliku. Imaju u digitalnom.

Odnos obima protoka kriptovaluta u odnosu na valute koje inače koristimo poput EUR, RSD, USD, još uvek je neuporediv. Kako u Srbiji tako i u svetu FIAT je mnogo zastupljeniji od bitkoina. Svakako se povećava raznovrstnost slučajeva i načina na koji se bitkoin koristi u svojstvu novca, kao i vrednosni obim transakcija, počevši od 2009. godine pa sve do danas.

S druge strane, bitkoin je malo više od valute iako u svom nazivu ima tu reč: kriptovaluta. Način na koji se obavljaju transakcije, na koji se beleže transakcije, je ono što je pored ostalih stvari donelo novinu. Te novine nisu upotrebljive samo kroz nešto što su funkcije novca na koje smo navikli.

 Kako stojimo sa zakonskom regulativom? Da li je ona definisana, ili čekamo neko bolje vreme?

Svet je podeljen. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati zemlje koje su restriktivne po pitanju kriptovaluta. Pored par nabrojanih koje slede, mislim da dalji komentar nije neophodan: Severna Koreja, Bangladeš npr. Većina traži regulatorni okvir. Neki su brži, neki sporiji. Postoji nekoliko primera koji zaista prednjače u smislu spremnosti da potpomognu razvoj kriptovaluta i blockchain industrije. U pitanju su zemlje koje su na solidnom nivou razvoja: Švajcarska, Japan, Estonija, Malta, Belorusija, Slovenija itd.

Što se naše zemlje tiče, ne može se reći da idemo preterano brzo ali ipak nije ni da stojimo. Čini mi se da više čekamo kako će iz aspekta regulative oblast kriptovaluta ili blockchain industrije rešiti neke zemlje koje su ekonomski i tehnološki naprednije od naše.

S obzirom na decentralizovanu prirodu kriptovaluta, nekada može biti pametnije delimično odsustvo regulative nego loša regulativa. Barem u nekoj fazi prepustiti novoj industriji da sa manje ograničenja traži moguće pravce korišćenja, koji bi se u nekom momentu stavili u okvire.

 U Beogradu ste osnovali srpsku Bitkoin Asocijaciju, koja je njena uloga?

Organizacija se svodi na širenje pravih informacija koje se tiču bitkoina. Naravno tu je i povezivanje ljudi koji znaju manje o tom fenomenu sa onima koji su ipak malo duže u oblasti. Detaljnije informacije, zainteresovani mogu pročitati na našem web sajtu:www.bitcoinasocijacija.org

 Za kraj, kako vidiš trgovinu digitalnim novcem za 10 godina?

Verujem da će se korišćenje kriptovaluta povećati svakako. Nisam spreman da predviđam koja će kriptovaluta biti dominantna, jer različiti su načini korišćenja različitih kriptovaluta. Npr, bitkoin i itirijum kao dve najpoznatije imaju prilično različit koncept na kom su bazirane, i nisu međusobni konkurenti. Ono što je bitno je da se iz dana u dan sve brže  razvija infrastruktura koja pruža ljudima korišćenje određenih proizvoda, usluga, pogodnosti, a da ni ne znaju da se u pozadini nalazi neka kriptovaluta.

Za 10 godina verujem da šire narodne mase neće morati da razumeju u potpunosti način funkcionisanja kriptovaluta. Kao što ni danas većina ne zna tehnički kako funkcioniše internet, mobilni telefon, ali svi koristimo i jedno i drugo. Slično očekujem da će se desiti sa kriptovalutama.

Foto:Pixabay

Podeli:
error: Content is protected !!