Emocionalna preosetljivost ili hipersenzitivnost može nastati kao posledica negativnih iskustava, teškoća u detinjstvu ili svakodnevnog stresa. Prema nekim istraživanjima može imati karakter naslednih osobina, pa se ovaj “problem” posmatra iz više uglova.
Preosetljivost koju često smatramo kao negativnu stranu ličnosti, nije ništa drugo do obraćanje pažnje na pojedinosti o kojima većina “normalnih” ljudi i ne razmišlja ili im promiču. To ume da bude naporno jer nervni sistem opterećujemo velikom količinom informacija, a psihološki zamor iziskuje više energije od fizičkog.
GDE JE GRANICA DO KOJE TREBA IĆI UKOLIKO ŽELIMO SEBE DA SAČUVAMO OD NEPRIJATNIH SITUACIJA, TOKSIČNIH LJUDI I MESTA KOJA NAM NE PRIJAJU ?
DOES
Spisateljica Elejn Aron osmislila je akronim DOES (engl. D-Depth of processing, O-Overstimulation, E-Emotional Reactivity, S-Sensing of Subtle) koji donekle definiše glavne crte hipersenzitivnih ličnosti.
Dubina procesuiranja podrazumeva povezivanje zapažanja sa njihovim sopstvenim iskustvima. Kod veoma senzitivnih ljudi zapaža se veća moždana aktivnost insule, dela koji integriše znanje o unitrašnjim stanjima i emocijama. Neki to zovu sedištem svesti, pa tako dolazimo do zaključka da smo mi svesniji onoga što se dešava u nama i oko nas.
Prevelika stimulisanost u pravom smislu reči dovodi do emotivnog zamora jer u kratkom vremenu procesuiramo veliki broj informacija. Posle jednodnevnog izleta, i nismo baš raspoženi da idemo u provod sa društvom, zar ne?
Emocionalna reaktivnost veća je kod senzitivnih osoba jer se raspoloženje bliske osobe koja se nalazi u našem okruženju automatski prenosi na nas. Jednostavnije rečeno: nemamo samo ideju kako se neko drugi oseća; mi se zaista osećamo isto do izvesne mere. Za ovu osobinu zahvalimo se povećanoj aktivnosti moždane kore (med:insula).
Osetljivost na suptilnosti je možda jedna od najčešćih karakteristika koja se ogleda u izuzetnoj oštrini jednog ili više čula (sluh, miris, ukus, dodir, vid). Istog trenutka možemo biti svesni raspoloženja koje u društvu vlada, koliko je svež vazduh u prostoriji, miriše li cveće u vazi…
KARAKTERISTIKE EMOTIVNO PREOSETLJIVIH LJUDI:
- Osetljivi na buku, gužvu;
- Osetljivi na glad, hladnoću, nesigurnost, iscrpljenost, bolest;
- Neophodno im je vreme provedeno u samoći;
- Pod stresom im se šire zenice, menja glas;
- Desna hemisfera mozga je aktivnija;
- Telesne tečnosti sadrže više kortizola;
- Neophodan im je odmor od razmišljanja, više sna;
- Stimulacija može da dođe i iz tela (bol, napetost mišića)…
Emotivnu preosetljivost često dovodimo u vezu sa intuicijom koja je kod ovih osoba naglašenija. Preosetljivost nije nešto čega treba da se plašimo. U nekim slučajevima ona će nas zaštititi, u vidu intuicije i poruke koju dobijamo iz dubina. Kao odgovor na pitanje s početka teksta moramo priznati da je biti emotivno preosetljiva osoba teško- samom sebi. Svakodnevne bitke koje se odvijaju unutar nas umaraju i čine nas anksioznim često bez ikakvog razloga. Čuveno pitanje: Šta ako … treba preformulisati u: Šta ako ne…
Razumevanje našeg načina života od strane bliskih ljudi je od velike važnosti. Drugačije razmišljanje, specifične navike, odnos prema poslu, okolini kao i suočavanje sa stresom samo su neke od ključnih stvari o kojima treba da razgovaramo sa partnerom, roditeljima, prijateljima. Često menjanje planova, razna iznenađenja, napuštanje mesta i događaja koja nam ne prijaju svakako su stvari koje treba poštovati. I, mi to zapravo očekujemo.
Još detalja o ovoj temi možete pročitati na linku :www.hsperson.com
Neke informacije preuzete su iz knjige Elejn Aron: Ranjivost (Psihopolis, 2017).
Foto:Pixabay
PREPORUČUJEMO:
