SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O TRGOVINI KRIPTOVALUTAMA
Trgovina digitalnim novcem postaje sve popularnija u svetu ali i u Srbiji. Međutim, koliko zapravo poznajemo tržište kriptovaluta koje će u vremenu koje dolazi postati sve zastrupljenije?
Marko Matanović iz Bitkoin Asocijacije Srbije i ECD Servisa za razmenu kriptovaluta pokušao je da mi objasni kako ono funkcioniše.Jedno od mojih pitanja odnosilo se na kupovinu kursa koji želim da pohađam. Htela bih da ga platim digitalnim novcem, ali ne znam kako? Priču smo počeli od samog početka.
Nekoliko godina unazad u velikoj meri pominje se trgovina kriptovalutama. Po kom principu ona funkcioniše?
Kriptovalute postoje u digitalnoj formi. Stoga trgovina kriptovalutama funkcioniše slično kao kada se radi o trgovini drugim oblicima digitalnih sredstava, npr. različitih vrsta finansijskih derivata. Čak i realna manifestacija novca, u svom papirnom obliku, nema vrednost zato što sam materijal od koga je napravljena novčanica je dragocen. Donosi vrednost zato što se odredjena grupa ljudi ili pravnih subjekata usaglasila da taj papir, vlasniku papira donosi odredjena prava, mogućnosti koje su nekim konsenzusom usaglašene. Kada je konkretno tradicionalni novac u pitanju, za sam konsenzus se dobrim delom pita Narodna banka. Kod kriptovaluta, može se desiti da nema centralnog entiteta, već se pravila trgovine, cena, dinamika određuju slobodno, od strane svih onih koji se žele uključiti u proces.
U međuvremenu, razvila su se mesta (berze, menjačnice) gde se susreću ponuda i tražnja kriptovaluta. Zbog svoje decentralizovanosti, dostupna je i mogućnost trgovine kriptovaluta bez posrednika, na način da se jednostavno dve osobe dogovore o potencijalnoj transakciji. Transakcije koje uključuju samo kriptovalute mogu se obavljati mnogo lakše i sa manje ograničenja u odnosu na ono što nam pruža finansijski sistem kakav smo znali do 2009.godine pre pojave bitkoina.
Bitkoin je jedna od najzastupljenijih kriptovaluta, gde je i na koji način je možemo kupiti?
Postoje specijalizovane online berze, ne pretarano drugačije od onih za koje znamo i u drugim oblastima gde se trguje digitalnom imovinom. Kripto berze su online sistemi koji preko svoje platforme za svoje korisnike stvaraju mesto susreta ponude i tražnje za bitkoinima. Svako od tih korisnika uz par klikova preko svog mobilnog telefona ili lap top-a može u par sekundi obaviti kupovinu bitkoina, prodaju takođe. Drugi način su online menjačnice. U digitalnoj sferi rade isto što i menjačnice deviza. Prilično brzo pretvaraju FIAT u bitkoine koje šalju svojim korisnicima. I obrnut proces je podjednako jednostavan, ukoliko neko želi zameniti bitkoine za FIAT (RSD npr). U Srbiji postoji više takvih servisa za razmenu kriptovaluta. Prva koja je otvorena 2012. godine a postoji i danas je ECD.
Tu su zatim kriptoautomati. Fizičke lokacije gde korisnici mogu za lokalnu valutu kupiti bitkoine za par desetina sekundi. Širom sveta postoji više od 6.000 kriptoautomata. U Srbiji ih je preko 10, neki su u Beogradu, (IDEA London), u Novom Sadu ih ima na dve lokacije. Od ostalih gradova, pomenuo bih Niš, Suboticu, Inđiju. Spisak automata u Srbiji može se naći na sajtu www.ecd.rs/crypto-atms, dok se prikaz situacije u svetu može proveriti putem portala:www.coinatmradar.com. Obzirom na decentralizovanost koja je u srži bitkoina, uvek ostaje mogućnost direktne kupovine bitkoina od osobe ili entiteta koji iste poseduje direktno, bez posrednika.
Koji god način da se izabere, zbog sigurnosti, trebalo bi prethodno se informisati o berzi, menjačnici ili kriptoautomatima koji se koriste. Jedan od parametara koji donosi sigurnost je definitivno vreme koje npr. neka berza ili menjačnica postoji.
Pre nekoliko godina kada je bitkoin vredeo manje nego danas, nije bio redak slučaj da su oni koji su ranije prepoznali potencijal kriptovaluta, davali svojim prijateljima bitkoine kao poklon.
Ono što je važno istaći je da nije neophodno kupiti ceo bitkoin ili nekoliko. Postoje ljudi koji od kupovine odustanu jer bi na primer dana 21.11.2019. za kupovinu celog bitkoina trebalo izdvojiti oko 8.000$. Međutim, moguće je praktično kupiti mnogo manje, i 100 milioniti deo bitkoina, koji se naziva Satoši. On je pomenutog dana iznosio 0,008 dinara.
Uzmimo za primer da bitkoinom želim da kupim Kurs, cipele.. Šta prethodno treba da uradim?
Koristeći neki od prethodnih koraka, recimo da smo kupili bitkoine ili neki deo bitkoina. Treba naći prodavnicu ili ako je o kursu reč, neku školu, firmu koja nudi kurseve. Zatim treba proveriti da li se baš ona nalazi na listi od preko par stotina hiljada online ili “onsite” entiteta, (koliko se procenjuje da ih danas ima širom sveta) koji prihvataju bitkoine kao sredstvo plaćanja. Taj broj konstantno raste. U Srbiji postoji preko 10 lokacija, maloprodajnih objekata ili online shop-ova gde je moguće platiti ručak, pivo ili neku kompjutersku komponentu bitkoinom. Neke od tih lokacija se mogu naći na našem sajtu www.ecd.rs/hash-and-go. Iz ugla korisnika, proces plaćanja bitkoinom nije ništa komplikovaniji od korišćenja bankarskih kartica. Mobilni telefoni su najpraktičniji način, uz par klikova i par sekundi. I to je sve.
Postoje li zloupotrebe i nesigurnosti koje prate trgovinu “digitalnim novcem”?
Rizici pri svakoj vrsti transakcija i trgovine postoje. Ako se gleda iz ugla trgovine da bi se zaradilo na prodaji po višoj ceni, kupovini po nižoj, rizici su isti kao i kod već 400 godina starog berzanskog poslovanja ili milenijumima postojećih rizika pri bilo kom obliku trgovine. Neko dobija, neko gubi. Ako ipak posmatramo iz ugla povremene kupovine tj prodaje bitkoina, stvari su jednostavne. Na pijaci ili u prodavnici se može desiti da kupimo pokvareno voće ili povrće. Taj problem rešavamo tako što se informišemo sami, preko prijatelja ili iz nekog npr. kvalitetnijeg izvora informacija (priznajem, danas ih nema mnogo). I onda jednostavno idemo na proverene lokacije. Slično važi kada su u pitanju bitkoini. U svakom slučaju, informacije koje se plasiraju široj javnosti su predimenzionirane i uglavnom netačne kada su u pitanju negativni aspekti pre svega bitkoina. Oni negativni koji se pominju, postoje i mnogo pre 2009. godine, kada se bitkoin pojavio. Zloupotreba bitkoina nije izvorno vezana za bitkoin već za samog čoveka.
Pored bitkoina, na tržištu se trguje i drugim valutama. U čemu je razlika?
Postoji par hiljada kriptovaluta. Nekoliko ih je slično bitkoinu. Ogromna većina osim što dele ime “kriptovaluta” nemaju skoro ničeg zajedničkog. Većina nema ni mnogo smisla, ni bilo kakve upotrebne vrednosti. Upravo je neophodan proces “prirodne selekcije”, u kome postoji veliki broj pokušaja i neuspeha, da bismo ipak dobili nekoliko interesantnih upotrebnih slučajeva i primera kako nam kriptovalute mogu biti od velike koristi. Trgovina onih sličnih bitkoinu funkcioniše na sličan način kao kod bitkoina, o čemu je bilo reči. Kod najzastupljenijih kriptovaluta veće su razlike u funkcionalnosti nego u načinu trgovine.
Imaš li podatak, koliki je udeo prometa papirnog vs. digitalnog novca u Srbiji?
Papirni novac na svetskom nivou, pa i kod nas je u prilično podređenom položaju što se tiče zastupljenosti i korišćenja u odnosu na ukupan novac koji uključuje i papirni i digitalni oblik $, EUR ili RSD npr. Kada bismo svi u isto vreme otišli u banke da tražimo novac koji imamo na računima, banke bi mogle da isplate u papirnom obliku samo delić tog novca. Jednostavno taj novac nemaju u fizičkom obliku. Imaju u digitalnom.
Odnos obima protoka kriptovaluta u odnosu na valute koje inače koristimo poput EUR, RSD, USD, još uvek je neuporediv. Kako u Srbiji tako i u svetu FIAT je mnogo zastupljeniji od bitkoina. Svakako se povećava raznovrstnost slučajeva i načina na koji se bitkoin koristi u svojstvu novca, kao i vrednosni obim transakcija, počevši od 2009. godine pa sve do danas.
S druge strane, bitkoin je malo više od valute iako u svom nazivu ima tu reč: kriptovaluta. Način na koji se obavljaju transakcije, na koji se beleže transakcije, je ono što je pored ostalih stvari donelo novinu. Te novine nisu upotrebljive samo kroz nešto što su funkcije novca na koje smo navikli.
Kako stojimo sa zakonskom regulativom? Da li je ona definisana, ili čekamo neko bolje vreme?
Svet je podeljen. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati zemlje koje su restriktivne po pitanju kriptovaluta. Pored par nabrojanih koje slede, mislim da dalji komentar nije neophodan: Severna Koreja, Bangladeš npr. Većina traži regulatorni okvir. Neki su brži, neki sporiji. Postoji nekoliko primera koji zaista prednjače u smislu spremnosti da potpomognu razvoj kriptovaluta i blockchain industrije. U pitanju su zemlje koje su na solidnom nivou razvoja: Švajcarska, Japan, Estonija, Malta, Belorusija, Slovenija itd.
Što se naše zemlje tiče, ne može se reći da idemo preterano brzo ali ipak nije ni da stojimo. Čini mi se da više čekamo kako će iz aspekta regulative oblast kriptovaluta ili blockchain industrije rešiti neke zemlje koje su ekonomski i tehnološki naprednije od naše.
S obzirom na decentralizovanu prirodu kriptovaluta, nekada može biti pametnije delimično odsustvo regulative nego loša regulativa. Barem u nekoj fazi prepustiti novoj industriji da sa manje ograničenja traži moguće pravce korišćenja, koji bi se u nekom momentu stavili u okvire.
U Beogradu ste osnovali srpsku Bitkoin Asocijaciju, koja je njena uloga?
Organizacija se svodi na širenje pravih informacija koje se tiču bitkoina. Naravno tu je i povezivanje ljudi koji znaju manje o tom fenomenu sa onima koji su ipak malo duže u oblasti. Detaljnije informacije, zainteresovani mogu pročitati na našem web sajtu:www.bitcoinasocijacija.org
Za kraj, kako vidiš trgovinu digitalnim novcem za 10 godina?
Verujem da će se korišćenje kriptovaluta povećati svakako. Nisam spreman da predviđam koja će kriptovaluta biti dominantna, jer različiti su načini korišćenja različitih kriptovaluta. Npr, bitkoin i itirijum kao dve najpoznatije imaju prilično različit koncept na kom su bazirane, i nisu međusobni konkurenti. Ono što je bitno je da se iz dana u dan sve brže razvija infrastruktura koja pruža ljudima korišćenje određenih proizvoda, usluga, pogodnosti, a da ni ne znaju da se u pozadini nalazi neka kriptovaluta.
Za 10 godina verujem da šire narodne mase neće morati da razumeju u potpunosti način funkcionisanja kriptovaluta. Kao što ni danas većina ne zna tehnički kako funkcioniše internet, mobilni telefon, ali svi koristimo i jedno i drugo. Slično očekujem da će se desiti sa kriptovalutama.
Foto:Pixabay
TESLA NATION: SRBIJI NEDOSTAJE PREPOZNATLJIVOST
Prema podacima Narodne banke Srbije, u 2018. godini izvoz IT usluga premašio je cifru od milijardu evra i on čini oko 85% ukupnog plasmana ove grane industrije
Što se samih “kompjuterskih” proizvoda tiče, 240 miliona evra i 15% ukupnog salda realnost je koju je neophodno promeniti
Osnivač Tesla Nation-a, Vukašin Stojkov, mišljenja je da će u budućnosti ovaj Pokret uspeti da pokrene stvari u pozitivnom smeru. Jedan od ciljeva istog je re-brendiranje domaće IT industrije, i zemlje generalno.
Srbija ima veliki broj IT profesionalaca, preduzetnika i kompanija koji su izuzetni u svom poslu, sa velikim idejama i još većim potencijalom. Ipak, činjenica je da koliko god bili dobri u svom poslu, kreativni i vredni, nismo u istim pozicijama i često nećemo imati jednake šanse kao kolege iz nekih drugih, bolje brendiranih zemalja- počinje priču Stojkov.
GDE LEŽI PROBLEM?
Zapravo, ima ih nekoliko. Moj sagovornik navodi da je potpuno pogrešno domaće IT stručnjake promovisati kao jeftinu radnu snagu. Na drugom mestu je (ne) prepoznatljivost same države.
SERBIA, SIBERIA, SYRIA- SASVIM SVEJEDNO …
On navodi da će srpski IT stručnjaci, bez obzira na to koliko su talentovani, vredni ili imaju znanje, uvek imati manje šanse nego oni iz razvijenih zemalja, samo zato što Srbija nije dovoljno poznata.
TESLA NATION
Ideja za formiranje Startit-ovog pokreta koji ima za cilj spajanje domaćih kompanija i pojedinaca sa kolegama iz inostranstva nastala je pre nekoliko godina. Poznati svetski naučnik i inovator, bez kojeg bi svet verovatno izgledao drugačije nego što izgleda danas, poslužio je kao inspiracija za buduće aktivnosti Tesla Nation-a. Njegov lik i delo metaforički predstavljaju most kao tržištima najrazvijenih zemalja sveta.
“Postoji nešto u meni što bi moglo biti iluzija, kao što je često slučaj sa mladim uzbuđenim ljudima, ali ako bih imao dovoljno sreće da ostvarim neke od svojih ideala, to bi bilo zarad celog čovečanstva. Ako bi se moje nade ostvarile, najuzbudljivija činjenica bi bila to da je to delo jednog Srbina.”
Neke od najuspešnijih IT kompanija iz Srbije upravo su nastale na putu između Amerike i Srbije. Seven Bridges su pokrenuli partner iz Bostona i Beograda, a jedna od najuspešnijih startap priča, Frame koji je prodat za rekordnih 165 miliona dolara, je takođe imao partnere u Americi s jedne i u Srbiji s druge strane. Alchemy Cloud, jedna od najperspektivnijih kompanija iz portfolija naše Startap akademije ima partnere u San Francisku i Novom Sadu, a takvih primera ima još mnogo.
Mislimo da je relevantan i primer kompanija kao što su Fishing Booker ili Nordeus, gde svi partneri žive u Srbiji, ali su značajan deo svojih života ili karijera proveli na zapadnim tržištima. To ih je, verujemo, pripremilo za globalne uspehe.
Stoga kao jednu od glavnih ciljnih grupa promocije Tesla Nation-aje da definišemo IT preduzetnike iz Amerike kojima je potreban tehnološki partner za pokretanje zajedničkog poslovnog poduhvata baziranog na proizvodu.
S druge strane, verujemo da postoji još jedna značajna ciljna grupa koja nam može pružiti dosta vrednosti, a to su IT profesionalci koji traže drugačiji životni stil od onog koji imaju trenutno, i mogli bi da ga dobiju životom i radom u Srbiji. Našem sistemu trebaju ljudi koji imaju raznovrsne načine razmišljanja, koji će nam pomoći da vidimo probleme i prilike koji bi nama bili teški da ih primetimo zbog nekog aspekta naše kulture, a potrebni su nam i ljudi sa znanjima i iskustvima koja se nisu mogla steći radom u Srbiji, jer takvih poslova naprosto ranije nije bilo.
Na kraju, još jedna ciljna grupa su ljudi iz inostranstva koji su čuli za srpsku IT industriju i hteli bi da saznaju nešto više o njoj. Ovo je izvanredno široka definicija, ali je ta grupa ljudi veoma relevantna, bez obzira na to da li su u pitanju novinari, investitori, preduzetnici ili bilo ko drugi. Trenutno za ove ljude ne postoji jedan, jasan, merodavan i lako pronalažljiv izvor informacija.
Svakako imamo još dosta posla na razradi ovih i drugih ciljnih grupa, ali verujemo da je ovo dovoljno dobar početak, završava priču osnivač Tesla Nation-a.
Foto:Pixabay
PKS: NEOPHODNA DIGITALNA TRANSFORMACIJA SRPSKIH KOMPANIJA
Poslednjih godina sve češće čujem pojam “digitalna transformacija”. Međutim, koliko nas zapravo zna šta on podrazumeva i zbog čega ćemo ga u budućnosti koristiti sve češće?
Neosporna je činjenica da razvoj srpskih kompanija mora pratiti modernizacija poslovanja. Razmišljajući u tom pravcu dolazim do zaključka da će jedna od stvari koja će definitivno uticati na uspeh biti spremnost pojedinaca na prilagođavanje promenama, naročito onih koji se tiču primene novih tehnologija.
Velike kompanije su ovo pravilo davno usvojile, ali situacija u malim i srednjim preduzećima nije toliko ujednačena. Upravo one firme, koje još lutaju u oblasti digitalne transformacije, mogu da se obrate Privrednoj komori Srbije i dobiju konkretnu pomoć u ovom procesu. Suština je da se procesi ubrzavaju, postaju efikasniji, transparentniji za sve nivoe u firmi. Kontrola nad procesima u preduzeću postaje veća, a samim tim i efikasnija.
KOLIKO JE SRPSKI PRIVREDNIK SPREMAN DA ULOŽI U PROCES DIGITALNE TRANFORMACIJE?
Odgovor na prethodno pitanje potražila sam od Filipa Mrdaka, Projekt menadžera u Centru za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije. Na početku razgovora, zanimali su me podaci o interesovanju domaćih kompanija za ovu temu.
Prvu stvar koju je Centar, kada je osnovan, uradio bilo je istraživanje MMSP sektora o nivou njihove digitalne transformacije. Rezultati na preko 350 ispitanih preduzeća su bili takvi da čak 60% nema nikakve digitalne projekte u prošlosti, niti planira u budućnosti. Od 40% preostalih, čak 90% planira digitalne projekte u vidu uspostave web sajta, otvranja e-mail akaunta… Ovo jeste digitalna transformacija ali ni blizu onoga šta ona pruža. Za godinu dana postojanja CDT-a, uradili smo dosta na podizanju svesti kod MMSP sektora o važnosti ove teme sto potvrđujemo i velikim brojem firmi koje su se prijavile za naš program konsaltinga ali učešće na događima o ovoj temi- počinje priču Mrdak.
Na osnovu ovih informacija, zaključujem da prosečan srpski privrednik i nije baš upoznat sa ovom temom. Na koji način mu Privredna komora Srbije može pomoći u ostvarivanju boljih poslovnih rezultata?
Na osnovu ovih informacija, zaključujem da prosečan srpski privrednik i nije baš upoznat sa ovom temom. Na koji način mu Privredna komora Srbije može pomoći u ostvarivanju boljih poslovnih rezultata?Digitalna transformacija je proces koji traje. Preko noći se ne može ništa promeniti ali bitno je krenuti. Ono što mi kao CDT nudimo preduzećima je kompletan set sufinansiranih usluga ka njihovoj digitalnoj transformisanosti. Za početak im obezbeđujemo sertifikovane konsultante za digitalnu transformaciju (jedinstvena baza na ovim prostorima). Svaki konsultant je prošao ozbiljne kriterijume selekcije, intezivne obuke sa inostranim predavačima i na kraju sertifikaciju po ISO standardu 17024. On je taj koji sa preduzećima radi na ekspertskoj analizi, izrađuje digitalnu strategiju a zatim daje punu podršku pri implementaciji rešenja definisanog u strategiji.
REŠENJA SU RAZLIČITA U ODNOSU NA VRSTU DELATNOSTI KOMPANIJA
Treba naglasiti, da digitalna transformacija poslovanja ne podrazumeva samo automatizaciju ili umetanje tehnologije u postojeći proces (digitalizacije) kako bi se optimizovao trenutni lanac vrednosti. On obuhvata modifikaciju poslovnih modela. Digitalna transformacija poslovanja predstavlja ogromne mogućnosti za inovacije i konkurentske prednosti, što će zahtevati promenu u organizaciji: kulturnu, stratešku, tehnološku, operativne promene … gde procesi igraju osnovnu ulogu zajedno sa podacima.
Koliko je preduzeća do sada prošlo Program?
Za godinu dana postojanja, kroz program CDT je prošlo oko 100 preduzeća. Cilj nam je da do sredine 2020 godine taj broj bude oko 200. Nakon toga možemo sabrati sve urađeno i definisati smernice kako unaprediti procese. Očekujemo da sva preduzeća koja su prošla procese konsaltinga, uđu i u proces implementacije definisanog rešenja, Do sada smo vrlo zadovoljni odzivom i utiscima preduzeća.
Gde je najlakše sprovesti digitalnu transformaciju?
Do sada, po našim iskustvima, najlakše je to učiniti kod trgovinskih preduzeća, gde je potrebno najmanje resursa – navodi moj sagovornik. – I poljoprivreda ima mnogo različitih pristupa digitalnoj transformaciji. Danas imamo firme koje iz vazduha dronom snimaju useve i tačno mogu da kažu kako koja biljka napreduje, šta je potrebno uraditi. Mnogo je lakše pratiti prinose kada imate tehnološko rešenje. Kod proizvođačkih delatnosti je važno šta se proizvodi. Jer, na primer, uveliko se koriste i savremene mašine koje automatizuju proces proizvodnje.
Filip dodaje da se pomoć privrednicima ogleda kroz dva pristupa.
U prvoj fazi stvorili smo mrežu sertifikovanih konsultanata za digitalnu transformaciju, koji sa ISO standardom 17 024 mogu bilo gde u svetu da se bave konsaltingom za digitalnu transformaciju. To smo uradili uz pomoć Austrijske privredne komore, po njihovom programu, pošto mi u Srbiji nemamo sertifikaciono telo. Došli su njihovi predavači, u dve etape smo obučili 45 konsultanata. Prva faza je da konsultanti provode dva dana sa kompanijom i rade ekspertsku analizu. Ulaze u preduzeće, skeniraju sve njihove procese i utvrđuju prioritete po pitanju digitalne transformacije: da li su to poslovni modeli, poslovni procesi, možda IT zaštita, ili marketing kao što je to najčešće slučaj u trgovini.. Ta dva dana su za firmu potpuno besplatna, zahvaljujući GIZ-u.
U sledećoj fazi naš konsultant provodi do šest dana u kompaniji i zajedno sa njom radi na razvoju te strategije – kaže Mrdak. – To može da podrazumeva i tehnološko rešenje, ali i ne mora. Može da bude reč samo o “prepakivanju” poslovnih procesa i činjenju da budu efikasniji. Nakon tog dela, konsultant i kompanija izdaju dokument pod nazivom “strategija” koji u sebi sadrži dalje korake vezane za primenu konkretnog rešenja.
Na kraju razgovora zaključujemo da je najmanji problem kompanija u Srbiji softver i hardver. Najveći problem je u svesti ljudi. Međutim, sve ono o čemu smo razgovarali uliva nadu da će u budućem periodu biti uspeha za srpske kompanije na ovom polju. Kako navodi moj sagovornik, digitalna transformacija je proces koji traje. ..
Kompanije koje žele pomoć sertifikovanih digitalnih konsultanata, treba da se prijave na sajtu Centra za digitalnu transformaciju PKS . Program je otvoren dok ima sredstava.
Foto:Pixabay
RNIDS: 46% PREDUZEĆA U SRBIJI NIJE PRISUTNO NA INTERNETU
Sa Predragom Milićevićem iz Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) razgovarala sam o upotrebi interneta u poslovne svrhe
Prema njihovim podacima, čak 46% mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji nije prisutno na internetu, 45% ima web stranicu i samo 9% otvoren Facebook nalog.
Kada smo ih pitali za razlog, odgovorili su: “Nemamo potrebe za web stranicom”. S druge strane, čak 92 odsto onih koji su učestvovali u istraživanju smatraju da je neophodno imati internet sajt- nastavlja Predrag.
KAKO NA INTERNETU BITI PRISUTAN NA PRAVI NAČIN?
Razgovor započinjemo na temu korišćenja društvenih mreža, za koje smatramo da su besplatne, dostupne, relativno lagane za upravljanje. Međutim, koliko su one “besplatne” kada plasiramo informacije o nama, onome što radimo? Moj sagovornik mišljenja je da društvene mreže trguju upravo time kada pregovaraju sa oglašivačima. U to smo se svi uverili. Međutim, neretko se pitam, mora li baš sve biti objavljeno? Nedavno sam pročitala podatak da ono što plasiramo putem društvenih mreža, bilo privatno ili poslovno, biva zabeleženo na hiljade servera širom sveta 🙂
Ono o čemu pišemo i objavljujemo na društvenim mrežama nije naše. I svaki čas, poslovna stranica može biti “nepostojeća”. Ta informacija, napisana je u politici korišćenja.
Poenta priče je da nije dobro svoje poslovanje bazirati samo na društvenoj mreži jer može doći do problema.
DRUŠTVENA MREŽA NIJE VAŠ DOMEN, ONA TREBA DA SLUŽI ZA KOMUNIKACIJU. PRAVILNA UPOTREBA PODRAZUMEVA DA UZ POMOĆ TOG ALATA SAOBRAĆAJ DOVODITE NA VAŠ CENTRALNI SAJT
Kada ljudi žele da se informišu o nekom projektu, 65% njih to će uraditi na web sajtovima, 33% preko društvenih mreža. Eto još jedne potvrde da društvene mreže služe za komunikaciju a sajtovi za poslovanje.
ŠTA KAŽE GUGL?
Procena je da G-mail ima milijardu korisnika. Predrag mi priča situaciju kada je Loren Bejker, osnivač magazina koji se bavi Guglom ostao bez naloga. Vraćamo se opet na vlasništvo, google.com nije naš domen i ne treba ga koristiti u poslovne svrhe. Ovde postoji još jedan problem a to je da ne znamo KO STOJI IZA TE ADRESE. Slična situacija je i sa e-mail adresama provajdera. Može se desiti situacija da kompanija promeni vlasništvo ili jednostavno domen.
72% ODSTO GRAĐANA PREFIRIRA .RS DOMEN PO PITANJU SIGURNOSTI I POVERENJA
Svoj domen, početnici u poslovanju mogu registrovati odmah ili nakon pokretanja biznisa. Najbolje je odmah, kaže Predrag i dodaje da vlasnik istog treba da bude firma.
SVE VIŠE PRETRAGA JE GOVORNOG KARAKTERA. RNIDS JE OMOGUĆIO DOMENE I SA DIJAKRITIČKIM ZNACIMA
Gugl koristi nacionalne domene za geotargetiranje. To znači da ukoliko poslujete u Srbiji, najbolje rešenje bilo bi koristiti .rs domen. Statistika kaže da je preko pretraživača na sajtove došlo 35% svih poseta, preko društvenih mreža 26%.
Ne manje važna stvar ukoliko planirate da pokrenete biznis je naziv domena. On treba da sadrži ključnu reč, da se lako izgovara i još lakše pamti, i naravno ne asocira na neki već postojeći sajt.
Priča je realizovana u saradnji sa MTS.
Foto:Pixabay, RNIDS
NOVOSADSKI DIGITALNI NOMADI-KO SU I ŠTA RADE?
Da treba biti ponosan na vreme u kome živimo, dokazuje i sve veći spektar zanimanja jer ih možemo raditi van kuće odnosno širom sveta. Tehnologija koja se razvija brzinom svetlosti doprinela je da se sve veći broj ljudi opredeljuje za izlaz iz zone komfora.
Plaža, šuma, selo ili grad-sasvim je svejedno. Ono što nije svejedno je da posao koji radiš, treba da voliš i da te ispunjava.
Pre nekoliko dana, imala sam priliku da upoznam dvoje mojih sugrađana koji su osećaj slobode našli u Indoneziji i Ekvadoru.
Jelena i Aleksandar dobar su primer digitalnih nomada koji se bave finansijskim konsaltingom odnosno programiranjem.
UPOZNAJTE JELENU
Jelena je završila Ekonomski fakultet u Subotici. Radila je za australijsku kompaniju koja je igrom slučaja imala svoju kancelariju na Baliju, jednom od prelepih ostrva Indonezije. U želji za sticanjem novih iskustava i kao ljubitelj putovanja, zainteresovala se da baš ona bude ta koja će iskoristiti posao da bi otišla put Azije. Indonezija je trusno područje sa velikim brojem aktivnih vulkana, ali i svom lepotom bogate vegetacije.
Na pitanje kako je okolina reagovala na njen plan odgovara: Pa, čudno su me gledali. I verujem da je tako jer stabilan posao, redovna plata, plaćeni porezi i doprinosi nateraju čoveka da razmišlja u pravcu: Ćuti, imaš posao i to je dobro…
RADNO VREME U TRAJANJU OD 8 SATI JE UOBIČAJENO, DOK JE VIKEND REZERVISAN ZA OBILASKE ZNAMENITOSTI ZEMLJE I DRUŽENJA
Jelena je ljubitelj istočnjačke hrane pa problem sa ishranom nije imala. Što se slobodnog vremena tiče, koristila ga je za surfing. I to joj se jako dopalo.
Fotografije kancelarije koja izgleda kao kafe, sa bazenom i lejzi begovima na sunčanoj plaži uveravaju me da raj postoji.
Međutim, nisu samo ambijent u kojem radiš i dobra plata reper uspeha digitalnog nomada. Presudna je ljubav prema poslu, odgovornost prema istom i osećaj koji te ispunjava radeći ono što voliš.
Sada će neko reći, pa to je normalno. I složila bih se sa tim, međutim biti žensko, sama, u dalekom svetu, gde nemaš nekoga pored sebe sličnog mentaliteta, da zna tvoj jezik… Hm, nije lako. Jednostavno, mora postojati neki vid unutrašnje motivacije koji “garantuje” da ćeš ostati pribran i prilagoditi se okolnostima zarad nekog višeg cilja.
SAVETI ZA BUDUĆE NOMADE
Kao savet svima onima koji planiraju da postanu digitalni nomadi savetuje da naprave LinkedIn profil na istiomenoj društvenoj mreži. Druga važna stvar je da postanete članovi grupa koji se bave istim poslovima kao vi-ističe. Treće, ali ne manje važno je platforma UpWork koja zapošljava frilensere.
Sličnu priču, ispričao mi je Aleksandar, takođe iz Novog Sada. On je završio FTN i bavi se programiranjem. Neko vreme, radio je iz Biznis inkubatora ali ga je želja za novim iskustvima odvela na drugu stranu sveta-u Ekvador.
On se za posao prijavio preko platformeWiFiTribe. Kako kaže, selekciju kandidata nije lako proći. U kompaniji rade profajleri koji proveravaju ko ste, šta ste, ko su vam prijatelji, da li se možete baviti remote poslom. Povod njegovog odlaska preko bare bila je želja za nečim “višim”.
Njemu odelo i komfor nisu prioritet, a dodaje da turizam sa zastavicama, nije turizam.
Glavni grad Ekvadora- Kito bila je njegova polazna tačka za obilazak Amazonije. Pun utisaka, pričao je o tom, ali i ostalim putovanjima iz daleke zemlje.
AGONIJA DOKAZIVANJA IDENTITETA
Sa nama je podelio jedno iskustvo koje dokazuje kako mi kao država i dalje ne razumemo kako stvari funkcionišu.
Jedne noći, ukraden mu je laptop, pasoš, sat i pečat firme. Počinju problemi kojih se nerado seća, a to je dokazivanje identiteta jednoj banci u Srbiji (ime poznato redakciji) i naravno, državi jer bez pasoša momak ostaje u Ekvadoru.
Kada je bankarska službenica čula odakle je Aleksandar zove, samo se nasmejala. Ali napominje da su kolege u novosadskoj filijali bili spremni da pomognu.
Jedno vreme nije mogao da podigne novac sa računa jer za svaki dokument pravnog lica treba pečat.
U ambasadi u Brazilu rekli su da kontaktira počasnog konzula Srbije u Ekvadoru, što je i uradio. Jedan selfi sa gospodinom bio je dovoljan da dokaže identitet, ali ostaje uverenje da procedura u tim situacijama nije baš jednostavna.
Aleksandar se hranio u lokalnim restoranima, kaže da su na tim mestima najsvežije sirovine. To je njegov odgovor na pitanje saveta o ishrani. Pominje i ne baš toliko ukusna jela, ali egzotika je to…
Što se načina života tiče, radi se osam i više sati, dok vikendi ostaju za provod sa prijateljima, izlete. Dopalo mu se pešačenje u prirodi.
PROBLEM JE, KAŽE, IMAO SA VISOKIM % VLAŽNOSTI VAZDUHA ALI I NADMORSKOM VISINOM NA KOJOJ JE SMEŠTEN KITO
Novosadski nomadi kažu da život daleko od kuće nije lagan. Slažu se da sa 1000-1500 eur sebi možete obezbediti ugodan život daleko od Srbije. A, kako sve ima svoje prednosti i mane, mišljenja su da nije svako od nas prilagodljiv na ono što ga čeka “preko bare”.
Ključno je, kažu moji sagovornici, imati drugačiji pogled na svet.
Foto: Privatna arhiva, Pixabay
CASE 3D: NOVOSADSKE IDEJE ZA CEO SVET
Kompanija je osnovana pre dvadesetak godina u Novom Sadu. Trojica stručnjaka, imali su isti cilj kao i danas: da na određeni način olakšaju život ljudi, unaprede životnu sredinu i građevinsku industriju svojim inovativnim rešenjima.
Rečenicom “Žao mi je što ne radimo u Srbiji koliko bi trebalo” započinje priču o kompaniji Case 3D Studio njen CEO, Danilo Micić. Ko prati sektor nekretnina odnosno arhitekture zasigurno zna da Case 3D spada među pet najuspešnjih kompanija na svetu. Za sada imaju 50 zaposlenih i kancelarije u Gentu, Moskvi, Dubaiju, Londonu.
KO SU I ČIME SE BAVE?
Kompanija je osnovana pre dvadesetak godina u Novom Sadu. Trojica stručnjaka, imali su isti cilj kao i danas: da na određeni način olakšaju život ljudi, unaprede životnu sredinu i građevinsku industriju svojim inovativnim rešenjima.
Prevedeno na engleski jezik- distraption. Ono podrazumeva uvođenje novih tehnologija u proces poslovanja i drugačiji nivo usluge. Primeri distruptivnih startapa su recimo Airbnb (turizam), Spotify (muzička industrija), i dr. U slučaju Case 3D, to bi bio softver development u arhitekturi.
Rešenja nude kroz marketing u real estate-u. Na taj način, klijentima i investitorima pomažu da lakše i brže prodaju nekretninu. U svom poslu koriste najnovije softverske programe, aplikacije, 3D modelovanje, virtualne ture. Produkcija je na vrhunskom nivou- od fotografija, videa do ostalih sadržaja (za potrebe snimanja nekada koriste i helikopter). Jedan pogled na portfolio kompanije uverava me u to.
Sve mora biti realistično, kako bi potencijalni kupac ostvario interakciju sa prostorom koji planira da kupi. Danilo mi pokazuje kako izgleda “vožnja” još uvek neizgrađenim objektom. Šetam po sobi, posmatram detalje i uživam u pogledu na zelenu površinu. Čist futurizam, rekla bih.
KLIJENTI IZ CELOG SVETA
Kompanija je u stalnoj komunikaciji sa investitorima i arhitektama. Uobičajeno je da finalni projekat i nije finalni dokle god nije uspostavljen sistem na relaciji: Case 3D-arhitekta-investitor. Što se klijenata tiče, oni dolaze iz Švedske, UAE, Egipta, Engleske, Rusije, Amerike, Omana, Norveške, Australije i tako dalje. U Srbiji su angažovani na kompleksu “Beograd na vodi”, u susednoj Crnoj Gori na projektu”Porto Montenegro”.
Da ruže ne cvetaju ni u jednoj od najuspešnijih kompanija ove branše pokazuju poteškoće sa kojima se susreću. Jedan od njih je problem manjka radne snage. Dobrog radnika nije lako naći. Veliki broj mladih napušta Srbiju u potrazi za boljim životom.
DRUŠTVENO ODGOVORNI
Kao neko ko svoje znanje može i želi da podeli sa drugima, počeli su saradnju sa Vladom Republike Srbije u pravcu procesa digitalizacije.
Na kraju razgovora, sumiramo utiske i dolazimo do zaključka da će u neko buduće vreme, Srbija zasigurno biti mesto većih ulaganja ali i adekvatnog obrazovanja prilagođenog savremenom biznisu.
Vođeni dobrim idejama i dugogodišnjim iskustvom na značajnim projektima, radom na ino i domaćem tržištu, stičem utisak da bi možda baš ekipa Case 3D mogla biti okosnica kvalitetnijeg života generacija koje dolaze.
Foto: 3DCase
Novi korisnici, od 04. februara nisu u mogućnosti da kreiraju naloge i zajednice. Oni koji koriste G-Suite i dalje će moći da se prijavljuju i objavljuju sadržaje kao i do sada.
Američka kompanija savetuje svima koji imaju nalog na gmail-u da provere inbox imajući u vidu da je bilo veoma jednostavno kreirati nalog i na njihovoj društvenoj mreži.
Ili, jednostavno kliknite na: https://plus.google.com/
ŠTA KAŽE GOOGLE U OBAVEŠTENJU KORISNICIMA:
- Vaš Google+ nalog i Google+ stranice koje ste napravili ćemo 2. aprila povući i početi da brišemo sadržaj sa Google+ naloga za ličnu upotrebu. Pored toga, izbrisaćemo slike i video snimke sa Google+ koje imate u Arhivi albuma i vaše Google+ stranice;
- Ako ste vlasnik ili moderator Google+ zajednice, možete da preuzmete i sačuvate podatke za svoju Google+ zajednicu;
- Ako se na sajtove i u aplikacije prijavljujete pomoću dugmeta Google+ prijavljivanje, to dugme će prestati da funkcioniše u narednim nedeljama. U nekim slučajevima, može da bude zamenjeno dugmetom Prijavljivanje preko Google-a. I dalje ćete moći da se prijavljujete pomoću Google naloga gde god vidite dugme Prijavljivanje preko Google-a.
- Ako ste Google+ koristili za komentare na svom sajtu ili drugim sajtovima, ova funkcija će biti uklonjena iz Blogger-a do 4. februara, a sa drugih sajtova do 7. marta. Od 2. aprila 2019. ćemo početi da brišemo sve Google+ komentare na svim sajtovima.
Na kraju obraćanja, Google+ tim se zahvaljuje korisnicima što su Google+ učinili tako posebnim.
10 ČINJENICA KOJE NISMO ZNALI O E-SPORTU
E-Sport ili elektronski sport predstavlja takmičenje pojedinaca ili timova u kompjuterskim igrama. Predviđeno je da na Olimpijskim igrama 2024. godine u Parizu dobiju status ravnopravnih igrača sa sportistima kakve mi danas poznajemo
Popularizacija video igara počela je 80-ih godina prošlog veka. Jedan od pionira organizacije ovakvog vida takmičenja bila je kompanija Nintendo. Igrice, konzole i sistemi kojih danas ima na pretek, dostižu visoke cene ali i veliki broj obožavalaca novog vida sportske kulture iz fotelje. Svojevrsna fuzija tehnologije i čovekove prirodne želje za igrom rezultirala je novim vidom zabave miliona ljudi širom planete.
MOŽE LI SE GOVORITI O SPORTU BEZ ZNOJENJA ?
Nisam pristalica ali poštujem popularnost gejminga. Ima jedna zanimljivost koja može biti reper zarade e- sporta i onog kojeg viđamo na sportskim terenima. Profesionalni igrači veoma su dobro plaćeni. Funkcionišu u timovima i imaju sponzore koji im obezbeđuju učešće na turnirima. Primera radi, pobednik Vimbldona kao nagradu dobije oko 2 miliona USD dok jedan od članova tima svetskih prvaka zaradi isto toliko novca.
Ratničke igre i borilački sportovi i dalje su u vrhu lestvice klasifikovanih video-igara. Neki od turnira održavaju se on-line za šta je neophodna dobra internet konekcija kako bi sve bilo u realnom vremenu.
Gejmeri imaju krovnu organizaciju koja se zove World eSports Association (WESA).
10 ČINJENICA KOJE NISMO ZNALI O E-SPORTU:
- Prvo takmičenje u video igricama organizovano je na Stenford Univerzitetu 1972. godine pod nazivom: ‘Intergalactic Spacewar Olympics’. Pobednik takmičenja bio je 33-godišnji Stjuart Brend. Nagrada je bila jednogodišnja pretplata na magazin Roling Stoun;
- Jedna od meka gejminga je Južna Koreja. Pojedinci smatraju da je to posledica velike stope nezaposlenosti. Ljudi su morali nešto da rade, zar ne ? PC Banke su mesta susreta gejmera gde čak mogu i odremati. E-sport je toliko popularan u Koreji da su vlasti oformile asocijaciju gejminga unutar Ministarstva kulture, sporta i turizma koja će se baviti promocijom ove grane industrije. Biti gejmer u Koreji egal je američkom NFL-u;
- Igrači polako počinju da dobijaju P1A vizu za sportska takmičenja;
- Interesovanje za e-sport je toliko veliko da su 2014. godine prodata sva mesta na takmičenju koje je održano na FIFA stadionu u Brazilu;
- Dota 2 International je 2017 godine imao nagradni fond od čak 25 miliona USD;
- Neki fudbalski klubovi poput Mančester Junajteda ili Šalke-a imaju svoje timove za e-sport;
- Univerziteti počinju da daju stipendije e-sport takmičarima;
- Predviđeno je da na Olimpijskim igrama 2024. godine u Parizu dobiju status ravnopravnih igrača;
- U svetu se i dalje debatuje na temu: Treba li e-sport smatrati sportom?
- Stručnjaci kažu da igranje igrica podstiče kognitivne sposobnosti.
Foto:Unsplash
PROF. DR VLADIMIR KOVAČEVIĆ: KAKO SAM STVORIO RT-RK
Upućenima u IT industriju u Srbiji, ali i mnogo šire, zasigurno je poznato ime profesora emeritusa Vladimira Kovačevića- stručnjaka koji je karijeru posvetio razvoju softvera i računarske tehnike uopšte
Upućenima u IT industriju u Srbiji, ali i mnogo šire, zasigurno je poznato ime profesora emeritusa Vladimira Kovačevića- stručnjaka koji je karijeru posvetio razvoju softvera i računarske tehnike uopšte.
Na zadovoljstvo onih koji prate razvoj IT-ja ali i svih koji tek ulaze u njegov svet, Biznis Inkubator je organizovao predavanje na temu početka rada jedne od najuspešnijih kompanija na ovim prostorima.
A ko bi bio bolji sagovornik ako ne profesor Kovačević?
Bogatu karijeru započinje na Vojno Tehničkom Institutu u Beogradu, nakon čega dolazi na Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Kako kaže, cilj mu je bio “napraviti nešto“.
Specijalizacija u inostranstvu bila je od velikog značaja, pre svega u iskustvu koje je preneo na Fakultet ali i buduću kompaniju čiji je osnivač. U više navrata, ovaj vrsni stručnjak ukazuje na neohodnost razumevanja informacionih sistema ali pre svega njegovu primenu u praksi. Najteže mu je palo objasniti da je rad na projektima produžena ruka nastave.
NEMOGUĆE JE STUDENTA OBUČAVATI SAMO NA TABLI
Razvio je SCADA– sistem koji služi za merenje, praćenje i kontrolu industrijskih sistema. Ponosan je na njega i navodi da i posle 29 godina radi. U prevodu, svaka čast profesore.
Posle SCADA-e, usledili su projekti Hanibal 6, analogni telefoni. Trokanalni modem je posebno interesantan jer je naišao na široku upotrebu. Njegova suština je, koliko shvatam, izmeštanje komandnog mesta van radara.
OSAMDESETE GODINE BILE SU STVORENE ZA POSAO
Na Fakultetu smo stvorili izvrsnu ekipu, nastavlja profesor. Projekti su se nizali, uspeh nije izostajao. Shvatili smo da je najbolje osnovati posebnu kompaniju koja će samoj instituciji dati ugled i novu dimenziju. Tako je i bilo.
NAJPRE SMO SE SKUPLJALI U PROSTORIJAMA MESNE ZAJEDNICE- priseća se profesor Kovačević
Davne 1997. godine, njihov rad primećen je od strane nemačke kompanije MICRONAS. Nešto kasnije, stvoren je MICRONAS NIT. Zajedničkim snagama rešavaju problem manjka prostorija i grade objekat koji novosađani nazivaju “kontejner”. Kroz osmeh priča Kovačević.
Paralelno sa MICRONAS NIT, osnovana je kompanija RT-RK. U prevodu: Računarska tehnika – Računarske komunikacije.
IMALI SMO OSEĆAJ DA MEĐUSOBNA SARADNJA NEĆE POTRAJATI
RT-RK je danas moderna kompanija koja zapošljava dosta ljudi i predstavlja stub razvoja novosadskog IT-ja. Zaposleni dolaze kada hoće i odlaze kada hoće-važno je da urade posao. Moram priznati da mi se logika profesora Kovačevića mnogo dopala iz više razloga. Prvi je što zaposleni može da isplanira svoje privatne obaveze. Jer, šta vredi da sedi na poslu a razmišlja da li će stići dete da odveze kući iz vrtića. S druge strane, kako završiti “task” ako misli lutaju… ?
INŽENJERU NIKO NE MOŽE BITI ŠEF
Cilj menadžmenta bio je i ostao da stvore uslove za rad kao u Americi. Sprečavanje odliva kadrova ostao je jedan od prioritetnih zadataka kompanije.
RT-RK ima prostorije i u Banja Luci, Beogradu, Osijeku. BMW, Mercedes, Audi- samo su neki od klijenata kompanije. Nikada nisu koristli kredite poslovnih banaka. Klijente upoznaju na sajmovima u inostranstvu, a niko iz kompanije nikada nije dobio otkaz.
Kovačević naglašava problem međusobne (ne) saradnje kompanija IT sektora. Mišljenja je da takva situacija mora biti promenjena. Tim pre, jer država daje subvencije inostranim kompanijama za novootvorena radna mesta. PLATA+SUBVENCIJA= ODLIV KADROVA IZ DOMAĆIH KOMPANIJA.
IZBEGAVAMO HVALISANJE I POLITIKU-TO JE UBITAČNO ZA BIZNIS
Pitam profesora, da li je država na neki način pomogla razvoj kompanije?
Dobijam negativan odgovor, da ne kažem poražavajući i primećujem da ulazim u nezgodnu temu IT sektora. Ta priča se uglavnom odnosi na subvencije. Kako ovaj vrsni stručnjak kaže, političari im nabacuju teret da su niko i ništa. U paketu s tim, reklamiraju ih kao jeftinu radnu snagu: ne jednom, već tri do četiri puta. Setim se promotivnog spota Srbije gde se naglašava potencijal jeftine radne snage ?
KO NE POZNAJE ASSEMBLER, NIJE “OSETIO” RAČUNAR
Da kompaniju čine ljudi, uverio se i njen osnivač. To je pomenuo u više navrata. Da nije onih koji rade sistem programing, ne bi bilo ni RT-RK i dodaje da je ponosan duhom firme u kojoj vlada pre svega atmosfera saradnje i poštovanja. “Mi smo oni koji stvaraju osnov za razvoj ove zemlje”– naglašava.
Na samom kraju susreta, slušamo poruku profesora Kovačevića odnosno stihove Alekse Šantića:
Ostajte ovde!…
Sunce tuđeg neba,
Neće vas grejati kô što ovo greje…
Foto:Pixabay, TheBlog
GDPR-NOVA PRAVILA PRIVATNOSTI
Sredinom godine, počela je sa primenom nova regulativa General Data Protection Regulation koja zamenjuje Direktivu o zaštiti podataka iz 1995. godine a odnosi se na zaštitu podataka ličnosti
Prethodni dokument lokalno je regulisao pravila korišćenja ličnih podataka.
KADA “OBRAĐUJEMO ” PODATKE O ZAŠTITI LIČNOSTI ?
Lični podaci u digitalnom svetu su, pored imena i prezimena, JMBG-a, još i e-mail adresa, IP broj kao i IMEI broj. Broj poseta nekom sajtu, takođe predstavlja lični podatak. Iz navedenog, dolazimo do zaključka da je moguće povezati neke parametre i doći do određene ličnosti. Ukoliko ste preduzeće koje radi na relaciji B2C, moraćete da poštujete nova pravila.
Prodaja robe i usluga građanima EU i praćenje ponašanja njihovih građana dodatno su obuhvaćeni GDPR-om.
PRINCIPI GDPR-A
Ideja vodilja GDPR-a bila je: Right to be forgotten. To znači da fizičko lice može tražiti brisanje podataka iz evidencije. Data Portability je druga važna stvar Pravilnika koja podrazumeva da od organizacija koje se bave analitikom podataka možemo zatražiti sve podatke o nama u čitljivom obliku.
SRPSKA PRAVNA REGULATIVA
Srpski Zakon o zaštiti podataka ličnosti ni na koji način ne reguliše ovu oblast. Stručnjaci ističu da je neophodno doneti novi Zakon koji bi inkorporirao evropska pravila ove oblasti. Opšti cilj bio bi pravna sigurnost građana ali i kompanija koje u svom poslovanju koriste informacije o građanima. Do tada, srpska preduzeća usklađuju poslovanje za domaćim i evropskim propisima i dodatne troškove odvajaju u tu svrhu.
Foto: Pixabay, mainstream.rs
Davne 1997. godine, muzički plejer ugledao je svetlost dana, i mi smo muziku slušali posredstvom te platforme. Dve godine kasnije, kompanija je akvizicijom prešla u AOL, koja je program razvijala do 2013. godine kada su najavili njeno gašenje.
Godinu dana kasnije, (opet akvizicijom) prešla je u ruke holandske kompanije Radionomy.
Prema rečima Aleksandra Saboundjian-a, Winamp ćemo slušati kod kuće, na klaudu, podkastu, strimingu. Desktop verzija će u manjoj meri biti inovirana, dok se nova aplikacija očekuje 2019. godine.
Spotify servis i Audible audio knjige takođe biti inkorporirane u Winamp.
Foto: Redbubble.com