Planovi su uvek vezani za more, i poznate destinacije Grčke, Španije, Italije, Turske, Malte, Egipta. Toj grupi zemalja, od nedavno, dodala bih i Albaniju.

Pozivu naših prijatelja iz turističke agencije Intours iz Tirane, rado se odazivamo i krećemo put Drača. U Drač stižemo relativno kasno, ulazimo pravo na večeru u Hotel Albanian Star. Uz aperitiv sa domaćinima, upoznajemo se sa planom sutrašnjeg obilaska grada.

Prostrani apartman hotela i pogled na more bili su prava mala nagrada za umorne putnike. 

Život je lep kada me probude sunčevi zraci i zvuk morskih talasa. Sedim na terasi i razmišljam kako bih dan provela pijući  kafu i skupljajući školjke po plaži.

Oblačimo se i idemo na doručak. Izbor hrane je odličan a pogled se zadržava na domaćim specijalitetima i salatama.

Udobna garderoba, foto aparat, cipele sa ravnim đonom i novčanik je sve što ću danas koristiti. Vreme je za sightseeing. Kako bolje upoznati grad nego kroz njegovu istoriju. A ona je u Draču prikazana u Arheološkom muzeju. 

ARHEOLOŠKI MUZEJ-NAJVEĆI U ALBANIJI

Arheološki muzej nije dovoljno velik da primi mnogobrojne starine i bogatu istoriju Grada kojim su vladali Grci, Rimljani, Iliri, Mleci ili Mlečani, Turci, Bugari, Vizantijci…   Pored ratnih razaranja, Drač je nakon svega zahvatio i zemljotres 1267. godine.

Muzej je potpuno renoviran pre nekoliko godina i zaista deluje impresivno. Radniku muzeja obraćamo se engleskim jezikom kako bi kupili karte. Pita nas odakle smo, odgovaramo iz Srbije.  Nastavljamo komunikaciju na engleskom. Momak kaže da slobodno uđemo dajući nam kataloge Muzeja. Da politika nema tolikog uticaja na svet oko nas, uverava me njegovo pitanje vezano za odnos Srbije i Kosova i moli me da mu razjasnim u čemu je stvar. Kaže, ne razume… 

Krećemo u razgledanje muzeja s pogledom na more.

Muzej je podeljen u nekoliko odvojenih sektora: Grčki, Rimski, i tako dalje. Dobra organizacija artefakata daje utisak lakoće razumevanja istorije starih stanovnika Drača a eksponati od kamena i terakote, poput amfora, stubova, i delova bogato oslikanih zidova našli su svoje mesto u ovom prostoru.  

Određene predmete možete da dodirnete, što nije praksa u nekim zemljama. To daje subjektivni osećaj bliskosti sa onima koji su predmete napravili i koristili. 

RIMSKI AMFITEATAR

Posle Muzeja, odlazimo u Arenu koja koje sagrađena u doba cara Trajana. Nalazi se u samom centru Drača i najveća je na Balkanskom poluostrvu. Danas je pod zaštitom UNESCO-a. Tu su se održavali performansi i borbe gladijatora. Interesantno je da su na obodima amfiteatra izgrađene kuće za stanovanje koje nažalost oštećuju objekat. Gradski čelnici najavili su rešavanje tog problema. 

Ni katakombe nisu naročito sačuvane od zaborava ali su zato stepenice takve da ne možete slomiti nogu.

GRAD DANAS

Drač danas ima više od 170.000 stanovnika i razvijen je trgovački centar. Najpre zbog jedne od najvećih luka u Jadranskom moru  ali i blizine Italije.

Ona je značajna za srpsku istoriju imajući u vidu da je naša vojska, pored Valone, upravo odavde svoj put nastavila za Krf  januara 1916. godine. 

Pored Muzeja i amfiteatra, svakako treba pomenuti Venecijansku kulu, Veliku džamiju i Kraljevsku palatu. Šetnju nastavljamo kupovinom suvenira i sitnica. Ulazimo u jednu od prodavnica, vlasnik iste nam se obraća na našem jeziku. Kaže da stariji stanovnici ovog grada dobro razumeju i pričaju  srpski jezik. Bio je ljubazan i srdačan. Hoću reći, da bi predrasude trebali da ostavimo kod kuće bez obzira gde putovali. 

TURIZAM

 Što se usluga smeštaja tiče, za  40 eur dnevno u mogućnosti ste da birate hotel i sobu sa pogledom na more sa uključenim punim pansionom. Cene usluga u kafićima na obali mora slične su kao i u Srbiji.

Veliki broj turista iz naše zemlje već odlazi put Albanije, priča nam direktor turističke agencije Intours.

Boravak u ovom gradu nastavljamo mirnijim tempom – odmorom na dugoj peščanoj plaži Hotela Albanian Star.

SKADARSKO JEZERO 

Potpuno opuštanje doživljavamo na Skadarskom jezeru, najvećem na Balkanu. Najlepši ukus šarana je u tamošnjim tavernama. Uz čašu vina i tri leće kolač opraštamo se od naših domaćina. Polako krećemo put Podgorice kako ne bi zakasnili na avion za Beograd. 

Na kraju putovanja, sumiramo utiske i osećamo se bogatijim za nova iskustva iz Albanije-zemlju bogate istorije, prirodnih bogatstava i  srdačnih ljudi. 

Foto:TheBlog.rs, harmoniahotelsgroup.com

Odlazak sa radnog mesta  u jedan sasvim novi ambijent prekriven snegom, a obasjan suncem, dovoljan je razlog za dobro raspoloženje. Kada je sve to začinjeno ukusnom hranom, kvalitetnim stazama, i još boljim društvom, preostaje mi da kažem: NEMA DALJE.

Posle nekoliko godina, iz Bugarske sam se vratila na Kopaonik- našu planinsku lepoticu, mesto studentskih dana gde sam sa kolegama sa fakulteta počela da skijam. Prve ozbiljne skije kupio mi je otac na Spens-u. Nisam bila raspoložena za zimske sportove (osim na ekranu) ali  motivaciju mi je donekle dao vlasnik radnje, čika Aca Ognjanović, koji je rekao: Ko voli tenis, zavoli i skijanje. I čovek bi u pravu.

Jedna je priča kada odete na obavezno skijanje, sasvim druga ona koja podrazumeva odmor, rekreaciju i nadasve dobro zezanje. Seratonin i dopamin nakon celodnevne rekreacije daju poseban šmek, pa sve one sitnice koje inače smetaju svedene su na minimum ili u potpunosti nestaju.

FIZIČKA PRIPREMA

Da se odlazak  na skijanje ne bi pretvorio u noćnu moru, neophodna je dobra fizička priprema. Upala mišića je najmanji problem koji može da nas zadesi, a javlja se kao posledica nagomilavanja mlečne kiseline. Najčešća su oštećenja  ligamenata u zglobu kolena, povrede ramena, palca, nogu..

Jedan od najboljih načina fizičke pripreme su lagani treninzi pre odlaska na planinu. To je važno kako bi pripremili lokomotorni sistem za intenzivniji rad koji ga očekuje. Druga stvar je podizanje fizičke pripreme zbog visine i potrošnje kiseonika tokom celodnevnog treninga. U Novom Sadu postoje ski-simulatori koji pospešuju rad gornjih i donjih ekstremiteta. Moje iskustvo takve vrste pripreme je dobro, i naporno. Odlično je za poboljšanje tehnike skijanja. Pored simulatora, vežbanje na eliptičnom trenažeru  je takođe vid sticanja kondicije za angažovanje mišića nogu (uključujući gluteuse), ruku i ramenog pojasa. 

Ovaj aspekt pripreme je važan ukoliko planirate zimski odmor sa ekipom koja ima visok nivo znanja skijanja. Ne samo zbog brzine spuštanja niz planinu, već i njihove obaveze čekanja da ih stignete. U tom slučaju, bolje je odvojiti se i skijati na manje strmim stazama. 

HOTEL PUTNIK

Nedavno renovirani Hotel Putnik ispunio je naša očekivanja što se komfora i ishrane tiče. Momcima koji rade u skijašnici ljubaznosti ne manjka, a listajući Knjigu utisaka vidim da nisam jedina koja deli to mišljenje.

Iako su gosti tokom doručka bili uskraćeni za đus, celokupan utisak boravka je  dobar.  Hotel pruža odličnu uslugu i onima koji vreme ne provode na snegu, pa je prijatno zaplivati u bazenu, opustiti se u saunama i zagrejati u tepidarijumu.

STAZE

Kako je preduslov skijanja dobro uređena staza, moram pohvaliti JP Skijališta Srbije koje se potrudilo da kvalitet staza opravdava  cenu sedmodnevnog  ski pass-a od oko 150 eur. Jutro na Sunčanoj dolini započinjali smo osmehom od strane redara i  prijatnim: Dobro jutro, kako je? 

Vožnja žičarom omogućava upoznavanje i početak razgovora bez nekog neposrednog povoda. Upoznali smo divne ljude-instruktore skijanja, profesore fizičkog vaspitanja, biznismene, vrsne skijaše, penzionere, lekare …  I svi su tu zbog istog cilja-rekreacije, odmora i pre svega isključivanja iz svakodnevnih stresnih situacija. 

KRITIČKI  OSVRT

Glomazna stambena struktura o kojoj Srbija i dalje priča, mirno leži na padinama Kopaonika. Svi je komentarišu, ona odoleva i svakodnevno posmatra svet oko sebe. Komentarišemo kako to nije fer, ali ko nas pita. I to nije jedini objekat koji “smeta”. Meštani kažu da je drugi preprečio skijašku stazu u centru planine, pokušao da se priključi na vodovod zbog čega su stanovnici ostali bez vode ali -radi.  

KAFEI, RESTORANI

Prvi u nizu objekata kvalitetne ponude hrane bio je  Kljunac Kop. Topla jagnjetina ispod sača, domaće lepinje i rakija od dunje nagoveštavaju prijatan boravak na planini. Domaći ajvar sa vrganjima jedan je od već tradicionalnih proizvoda koje kupujemo kod gazda Gavre.

Doručak u hotelima svodi se na unos visoko kalorične hrane pa se skoro svako jutro odlučujemo za prženu slaninu i kajganu. Osećaj gladi ponovo se javlja oko 13h, kada odlazimo na pauzu.

Deda Stojadinova koliba smeštena je na stazi Duboka. U pitanju je mali porodični restoran gde nas poslužuje vlasnikov sin. Pored kase, primećujemo vazu sa cvećem. Domaćini su za 8. mart damama pripremili crvene karanfile. Tražimo nešto na brzinu, momak predlaže teleću čorbu. Može, čista desetka za ukus. Posle toga, sledi lepinja sa pršutom i kajmakom. Porcije su ukusne i bogate.

Narednih dana, vreme ručka provodimo u kafeima i restoranima Hani Bani, Rtanj, Pajino preslo, Sokače, Jaram … Tradicionalna hrana poput gibanice i ćevapa ispostavila se kao dobar izbor jela u Sokačetu na Kopaoniku. 

Kako dobre navike ne treba menjati, odlučujemo se za celodnevno skijanje, odmor i uživanje. I tako iz dana u dan. Razmišljamo kako bi bilo dobro ostati još jednu smenu imajući u vidu da smo tokom čitavog boravka imali sunčano vreme, neznatno vetra  i jednu mećavu.

Sviće poslednji dan našeg boravka na Kopaoniku. Bude nas sunčani zraci oko 7 sati. Shvatamo da povratak za Novi Sad neće biti u planirano vreme. Pauzu pravimo u Husky baru, gde nazdravljamo čašom kuvanog vina. Društvo nam pravi preslatka Lara, maskota kafea.

Idilu završavamo utiskom da nam je bilo lepo, a poslednji dan boravka, što bi rekli: Bogom dan. Pojedinci već planiraju ponovni odlazak na Kopaonik krajem meseca, kažu zašto ne iskoristiti još jedan ski-vikend …

Foto:TheBlog.rs