Život

ZEJTINLIK: PRIČA PET NARODA

zejtinlik-prica-pet-naroda

Kada sam osmišljavala naslov ovog teksta nisam bila sigurna treba li on da glasi: Tužna priča pet naroda, Priča o ponosu pet naroda ili jednostavno: Priča pet naroda.  Jer ono što čovek oseti kada zakorači na vojničko groblje Srba, Francuza, Italijana, Engleza ili Rusa koji su život dali za slobodu, ne može pridevima da se opiše.

Srpsko vojničko groblje posetila sam više puta. Beskrajna tišina s jedne, i buka mnogobrojnih turista s druge strane nije smetala da se vratim u prošlost i odam poštovanje hiljadama hrabrih boraca za slobodu tokom Prvog Svetskog rata.

Veliki rat ili Prvi Svetski rat počeo je 1914. godine i trajao četiri godine. Tom prilikom, sukobile su se sile Antante (Srbija, Crna Gora, Rusija, Francuska, Velika Britanija i Japan) i Centralne sile (Nemačka, Austrougarska, Italija). Nekoliko zemalja naknadno se priključilo prvobitnom sastavu obeju strana. Posledica rata bila je potpuno izmenjena karta Evrope. Pobedi Antante u mnogome su doprineli vojvoda Živojin Mišić, vojvoda Radomir Putnik, vojvoda Stepa Stepanović, vojvoda Petar Bojović, i mnogi drugi… 

ĐORĐE MIHAILOVIĆ I PREDRAG NEDELJKOVIĆ

Na ulazu me dočekuje deda Đorđe, čuvar Zejtinlika. Čovek vedrog duha i bogatog iskustva koji turistima godinama priča dugu istoriju ovog mesta. Malo se našali i na račun političara, i to je sasvim ok. 

Ukoliko ste posetili Zejtinlik, prvo što ste pročitali bili su stihovi Vojislava Ilića Mlađeg napisani na kapeli groblja:

Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba!

Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,
Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,
Koji je sve staze iskušenja prošo
I čiji su borci, divljenja dostojni!

Padali od zrna, od gladi i žeđi,
Raspinjani na krst, na Golgote visu,
Ali čvrstu veru u pobedu krajnju
Nikad, ni za časak, izgubili nisu…

Govor tela i ton kojim deda Đorđe interpretira stihove mogla bih da uporedim sa najfinijom predstavom na daskama koje život znače. Razlika je što on, stihove “oseća”…

Zapaljena sveća i gutljaj rakije po izlasku iz kripte,  spada u  proceduru koju valja ispoštovati.

 U kratkom razgovoru sa Predragom Nedeljkovićem koji već 5 godina brine o održavanju Zejtinlika saznajem da su obaveze oko održavanja ogromne. Fizički rad je naporan  jer veliki broj turista svakodnevno posećuje kompleks. Kaže nije lako, ali ide… Predrag živi u Solunu sa porodicom, supruga mu je Grkinja. Priznaje da je ponosan na posao koji radi.

SAVEZNICI

Italijansko groblje bilo je zatvoreno za javnost, dok grobovi engleskih vojnika leže ispod uredno podšišanog travnjaka. Vredni baštovan sklanja svaku nepotrebnu grančicu što deluje neverovatno uredno, komentarišem. Prostranstvom dominira grob Katerine Meri Harlej koja je radila u sanitetskoj misiji te zemlje tokom rata. Bila je heroina i pomagala srpskim borcima. Na njenom grobu, može se videti ne toliko karakterističan krst kod pripadnika engleskih snaga.

Francusko groblje je površinski veliko. Prema nekim procenama, tu je sahranjeno više od 8000 ljudi.  Pored Centralnog ulaza na groblje, nalazi se objekat u kojem možete videti istoriju stradanja njihovog naroda u I Svetskom ratu. Fotografije i predmete koji se tamo nalaze vredi pogledati. 

Pripadnici Ruskog dobrovoljačkog odreda sahranjeni su u okviru srpskog groblja.

VIŠE OD 20.000 SAHRANJENIH

Na prostranstvu Zejtinlika sahranjeno je više od 20.000 boraca. Najviše ima Francuza (oko 8 000), Srba (više od 7000), Italijana (3500), Engleza (oko 1500) i Rusa (oko 500). Na ulazu u kriptu nalazi se Knjiga sahranjenih, u kojoj su ispisana imena i prezimena srpskih vojnika, vojnički čin i broj. Ima ih oko pet i po hiljada.

KAKO DOĆI DO ZEJTINLIKA?

Laganim hodom od centra Soluna, treba oko sat vremena. Ukoliko idete kolima, Trg Metaksa bi mogao da bude najbolji orjentir. U neposrednoj blizini groblja nalazi se parking. Suvenirnica, u kojoj turisti mogu kupiti literaturu, magnete  ili neke druge sitnice za uspomenu je preko puta (neophodno je obratiti pažnju na gust saobraćaj koji tuda prolazi). 

Ovom prilikom zahvaljujem domaćinima koji iz dana u dan daju svoj maksimum (možda i više od toga) kako bi svakom  posetiocu približili jedan deo priče o stradanju našeg naroda u Prvom svetskom ratu. Na sve to, velika većina nas  zasigurno oseća i neizmernu zahvalnost i ponos na svoje korene koji nas prožimaju dok hodamo Zejtinlikom…

Foto:Privatna arhiva

Podeli:
error: Content is protected !!