Događaji koji nas okružuju neminovno utiču na osećanja unutar svakog čoveka. Stres zbog posla, porodični problemi, bolest ili smrt bliske osobe, neprestane kritike, odsustvo pozitivnih stimulacija, ostavljaju tragove na našu podsvest- mentalno ili fizičko zdravlje
Mišljenje da nismo u stanju da izvršavamo svakodnevne obaveze, i propratna anksioznost mogu biti kočnica za napredovanje. Psiholozi tvrde da je pad uobičajena stvar tokom života. Takav pad osetila sam na sopstvenoj koži pre desetak godina kada su mi roditelji preminuli. U početku sam jasno izražavala emocije, posle toga sve manje. Možda sam tu pogrešila, možda ne. Ne znam ni sama. Prijala mi je samoća, pročitala sam veliki broj knjiga iz oblasti psihologije. Pomogle su mi, ali pomogla mi je i volja da sama prođem kroz sve to. O tome u nekom od narednih tekstova.
Samopouzdanje je zapravo procena sopstvenih sposobnosti za borbu sa svim onim čime nas život iskušava. Ono može biti poljuljano negativnim događajima, ali dobra vest je da je uz pomoć određenih tehnika samopomoći lako premostivo.
Uz pad samopouzdanja, najčešće idu i strahovi. Uz loše režirane misli proistekle iz isto toliko loših iskustava dolazimo i do ankioznosti. To je već malo teže rešivi problem jer ume da potraje godinama. Samopouzdanje varira zavisno od onoga šta radimo, godina koje imamo, iskustva, raspoloženja.
SAMOPOŠTOVANJE vs SAMOPOUZDANJE
Samopouzdanje je osećaj emocionalne sigurnosti koju nalazimo u veri u sebe dok Samopoštovanje čine postupci koji dovode do samopouzdanja. Nisko samopoštovanje (NSP) ogleda se u (ne)veri da smo dorasli radnom zadatku; samokritici; identifikaciji sa strahovima; izbegavanju određenih situacija, i dr. Samopouzdranje se vraća kada je problem prevaziđen.
Pod uticajem slabog samopouzdanja i niskog samopoštovanja postajemo:
- Preterano intravertni/ekstravertni (krajnosti);
- Radoholičari/oni koji zaziru od rada (krajnosti);
- Zatvoreni za komplimente;
- Izbegavamo i odugovlačimo događaje, i dr.
KOGNITIVNO-BIHEVIORALNA TERAPIJA (KBT)
Nastala je 60-ih godina prošlog veka od strane Arona Beka. Suština je da klijent uz pomoć psihologa pokušava da utiče na promenu mišljenja i stavova o sebi. Temeljno učenje KBT-a glasi da stav o sebi utiče na osećanja na fizičkom nivou čoveka. Na nas ne treba da utiču događaji već načini na koje ocenjujemo određene situacije.
Vi niste vaše misli- Kada razmišljamo da nam ne ide ovo ili ono, da smo neraspoloženi, umorni lako se može desiti da te misli prihvatimo kao činjenicu što je zapravo laž. Na taj način, ne samo da obmanjujemo sebe već i činimo da se osećamo loše. Dodajući prefiks: Mislim da… stvari se menjaju. Rečenica: “Umoran sam” prelazi u “Mislim da sam umoran”. Tako ne prihvatamo naša razmišljanja bez dokaza. Ovaj vid terapije pomaže nam da razvijemo realnu percepciju sebe, razvijemo veru u svoje sposobnosti i realnije sagledamo svet oko nas.
VIZUALIZACIJA
Mašta može puno da pomogne, ali i odmogne. Negativni scenario u glavi može da aktivira fizičke i psihičke simptome u telu poput mučnine, dijareje, glavobolje, osećaja stida i neprijatnosti.
Telo se u tom slučaju ponaša kao da postoji realna opasnost. Ključ je koristiti maštu u predviđanje pozitivnih ishoda određenih situacija. Sportisti često koriste ovaj metod koji je zapravo pozitivna projekcija budućih događaja.
IZLAZAK IZ SIGURNE ZONE
Autori iz oblasti psihologije i psihoterapije savetuju da je za eliminaciju straha, opsesivnih misli, osećanja pogubljenosti, i sličnih stanja jako dobro izaći iz sigurne zone. To podrazumeva suočavanje sa neprijatnim situacijama, mestima, događajima. Cilj je dokazati sebi da problem NE POSTOJI, već je podsvest ta koja predstavlja psihološku barijeru koju um izvršava “zdravo za gotovo”.
Foto:Pixabay
PREPORUČUJEMO:
