Na samo nekoliko minuta od Novog Sada smeštena je Fruška gora. Meni sinonim za opuštanje, nekima za rekreaciju, kros roud, šetnju ili nešto treće
Najprepoznatljivije obeležje Fruške je spomenik Sloboda na Iriškom vencu. Podignut je 7.jula 1951. godine u znak sećanja na žrtve NOB-a. Jedan deo spomenika je obelisk, dok se na samom postolju nalazi skulptura partizana. Sa strane, nekada su bile bronzane ploče koje su nepoznati vandali uništili. Zamenjene su nedavno. Materijal od kojeg je spomenik sačinjen je fruškogorski krečnjak.
” Simbolika žene-pobede sa visoko podignutim rukama predstavlja poziv na ustanak”
Sa svojih 16 manastira, Fruška gora predstavlja mali sremski Hilandar. Podignuti su od strane porodice Branković i u to vreme bili su sedište političkog ali i duhovnog okupljanja. Nacionalnim parkom, Fruška gora proglašena je davne 1960. godine, a površina koju pokriva iznosi 25.000 ha. Stručnjaci kažu da je nastala pre oko 300 miliona godina.
VELIKA REMETA
Često posećujem manastir Velika Remeta, koji je posvećen svetom Dimitriju. Ambijent manastira okružen je fontanama, trščarama, šumom.
U blizini se nalazi izvor sa pitkom vodom. Ukoliko imate sreće, zaobići ćete gužvu. Da je neko drugo mesto, sigurno bi odustali, ali ovde NE. Balon vode nije jedina stvar po koju dođete u Remetu.
Unutrašnjost izvora je bogato oslikana-boje sveže i živahne. Mesto ima neku posebnu energiju prirode.
FRUŠKOGORSKI MARATON
I pored male visine (oko 200 m), planina je okružena prostranom nizijom. Južna planinska strana je kratka i strma a severna je šira i preko 4 stepenice spušta se do Dunava. Planininu preseca gusta mreža potoka, čije su doline u najvišim delovima duboke i uske.
To Frušku goru čini neprohodnom, pa je na njoj malo naselja, a planinarenje je atraktivno. Zato i trčimo Fruškogorski maraton svake godine. Na sajtu organizacije objavljeno je da je nedavno sertifikovano 5 staza po novim, izmenjenim i znatno pooštrenim kriterijumima ITRA – International Trail Running Association za predstojeću sezonu.
POVRATAK U PROŠLOST
Nedaleko od Velike Remete vidim natpis:
Ulazim na kapiju, psi laju. Pored, gajba sa grožđem a vidim da prodaju i jaja. Pitam, ima li koga?
Izlazi ljubazan gospodin, kažem zbog čega sam tu. Poziva me da sednem.
Pristajem.
Upoznajem, suprugu i njenu prijateljicu. Priču počinju kako su se pre nešto više od godinu dana doselili na Frušku goru. Domaćin je dugo godina radio u državi bivše SSSR, stekao znanje i kapital. Međutim, tek nedavno shvatio je da nije imao sopstveni MIR.
Potpuno ga razumem. Planina je kao stvorena za tu vrstu sporta. Blizina Dunava, četinari i lišćari u okolini snažno mu doprinose. Kako moji domaćini kažu, u narednom periodu planiraju da povećaju proizvodnju meda, turšije, sokova od aronije. Dodaju da se nameće potreba za tim imajući u vidu popularizaciju biciklista koji vozaju rutu EUROVELO.
Dolazim do zaključka kako se MOŽE:
-mirno živeti
-prilagoditi prirodi
-svakodnevno putovati za Novi Sad (oko 20 km)
-pokrenuti biznis.
I sve može, ukoliko postoji volja.
Često sebi postavljam pitanje: Na koji način najbezbolnije izaći iz Zone komfora?
Foto:TheBlog
PREPORUČUJEMO:
