Utisak koji nosim sa plutajuće terapije mogao bi se definisati u nekoliko reči:
Ne čujem, ne vidim, ali osećam.
Terapija plutanjem osmišljena je sredinom prošlog veka od strane američkog neurofiziologa Džona Lilija. Cilj boravka u tanku je relaksacija tela i uma bez delovanja faktora sredine kojima smo izloženi u svakodnevnom životu. Koriste je Novak Đoković, Džim Keri, Vejn Runi, i mnogi drugi.
Nakon razgovora sa Mihajlom, vlasnikom jedinog salona za float terapiju u Novom Sadu postajem sve više zainteresovana da upoznam sebe u svetlu tišine i nedostatka informacija iz spoljašnjeg sveta. Priznajem, u neku ruku obuzima me strah kako sve to izgleda: da li će mi smetati zatvoren prostor, izostanak zvuka, prepuštanje osećaju plutanja tela na površini vode? Voda je slana i treba zaštititi oči i uši od ulaska iste.
TERAPIJA PLUTANJEM ILI KUPANJE U MRTVOM MORU?
Prva pomisao bila je poređenje sa kupanjem u Mrtvom moru ali i nema baš veze jedno sa drugim. Jer, ovo u Novom Sadu je pravi osećaj bestežinskog stanja, plitko je i jasno se vidi dno. Sve ima svoje prednosti pa tako i boravak na izraelskom delu mora, gde možeš recimo da jedeš pre kupanja, popiješ piće …
DOĐI 15 MINUTA RANIJE, NEMOJ PITI KOFEIN 4 SATA PRE TERMINA, NEMOJ BRIJATI NOGE 24 PRED TERAPIJU
Ispoštujući dogovor, ulazim u salon i počinjem priču sa Mihajlom. Detaljno mi objašnjava različita iskustva klijenata koji dolaze prvi put. Kako kaže bilo je svakojakih, uglavnom pozitivnih. Postavljam pitanja tipa: Da li je klaustofobično? Da li koristiti kupaći kostim?
Pribegavam pripremama za tretman. Pre ulaska u tank, obavezno je tuširanje i pranje kose. Time se pripremni deo završava i počinje ono zbog čega sam došla.
Temperatura vode je prijatnih 37 stepeni, svetlo se još nije ugasilo, ležim na leđima i počinjem opuštanje. Posle desetak minuta, gasi se svetlo i nastupa potpuni mrak. Ako je neophodno, mogu se otvoriti vrata ali to nije poenta. Pokušavam da spustim telo ali ne ide- voda ga izbacuje. Dakle, stvarno ne možete potonuti. Telo je u horizontalnom položaju i svi mišići su opušteni.
Tretman traje 90 minuta i vreme brzo prolazi. Ne čujem sopstveni dah, otkucaje srca. Samo tišinu. Otvorim oči, zatvorim oči-razlike nema. Podignem ruku, nogu, brzo ih spustim. Čine se jako teškim.
Vlasnik salona kaže da je moguće odremati, ja sam bila budna i osećala se odlično. Iskoristila sam vreme za razmišljanje. Sve se činilo manje važnim od mene same. Osim zdravstvenih, plutanje definitivno ima i drugih prednosti- idealna je za smanjenje anksioznih poremećaja, depresije, smanjenja štetnih navika.
Uveravam se da nije klaustofobično.
Preporučljivo je plutati nag, ali ni u kupaćem kostimu nije loše.
Nema straha, osim ukoliko mislima sami sebe ne dovedete u to stanje. Jer, i one su na godišnjem odmoru tokom 90 minuta.
Nakon terapije, poželjno je popiti vodu ili čaj kako bi nadoknadili izgubljenu tečnost. Uz čašicu razgovora i kvalitetne priče, završavam posetu salonu.
I ponoviću je sigurno.