Na ideju za pisanje bloga na ovu temu došla sam pre nekoliko dana kada se u društvu povela priča o mladosti, estetskim zahvatima ali i svemu onom što je iza nas. Da li bi se “vratili” u dvadesete, tridesete, ili četrdesete? Tema za razmišljanje. Bila sam dužna sebi, ali i drugima, odgovoriti na postavljeno pitanje.
Ostala bih baš ovde, gde jesam. Iako moja generacija nije imala detinjstvo kao drugi pre svega zbog političke i ekonomske situacije, znali smo se družiti. I izvući najbolje iz svega.
Izlazili smo sa 5 maraka, i to je bilo više nego dovoljno. Pomagali smo jedni druge. Imam utisak da je solidarnost bila na visokom nivou, o empatiji da ne pišem…
Onda su došle tridesete, pa četrdesete. I tu sam, kao i mnogi od vas, naučila lekcije zlata vredne. Upravo zahvaljujući njima, mi smo ono što jesmo danas. Ljudi srednjih godina sa lepim iskustvom. U nastavku teksta, sumiraću gradivo. Redosled zanemarite 🙂
UPOZNALA SAM SEBE
Jedna od najvažnijih lekcija života. Znam šta mi odgovara, šta ne, i u tom pravcu krojim svoj mikro svet. Sada već iskusno kažem NE stvarima, ljudima, postupcima koji mi ne prijaju.
POSAO NIJE ZEC DA POBEGNE
Sjajna rečenica koja sve govori. Prevodim je na “uspori, biće vremena za sve”. Imam utisak da sam trčala uporedo sa poslom, gubeći sebe u moru aktivnosti koje su mogle biti ostavljene za kasnije…
IMAM PRIORITETE
Kako starimo, oni se menjaju pa je dobro proceniti svaku situaciju, u skladu sa tim i naše delanje.
SVE MOGU, NIŠTA NE MORAM
I sve to u pravom smislu reči. Život u sadašnjem trenutku daje mi slobodu odlučuvanja.
VAŽNA JE UNUTRAŠNJA LEPOTA
Iako basnoslovne sume novca trošimo na garderobu i ulepšavanje, druge ljude privućićemo harizmom i unutrašnjom lepotom kojom zračimo. Kako odašilješ, tako ti se vraća-mudrost koja ima toliko duboko značenje.
ZNAM KADA TREBA OTIĆI
Naši životi ispunjeni su dolascima i odlascima. Bilo da su u pitanju prijatelji, porodica, ili partneri. Kada odnos prestaje da bude ono što je bio, vreme je da se okrenemo i odemo. Ne treba živeti formu odnosa, već odnos.
NE UZVRAĆAM ISTOM MEROM
Ipak ću prećutati. Nastavljajući se, gubim energiju koju bih mogla pretvoriti u kreativnost.
NE OSUĐUJEM
Ni ženu na pijaci koja mi nije rekla hvala, ni nekoga ko je iznenada povisio ton. Jer, ko zna kakve su se muke naselile u njegovo biće. Radije pitam, postoji li neki problem koji bi hteo/a da podeli samnom?
TREBA PRIGRLITI ŽIVOT
Svaki trenutak je priča za sebe. Ono što je bilo juče, ne mogu promeniti. Dokle god se opirem neće biti po mom. Inat je čudo i može imati dalekosežne posledice.
NE STIDIM SE DA ISKAŽEM LJUBAV
Nisam pristalica izliva nežnosti prema partneru na javnim mestima, ali držanje za ruku kao u tinejdžerskim danima u meni budi nostalgiju.
NEGUJEM DETE KOJE ŽIVI U MENI
Vesele me komplimenti na račun godina. Volim igru, šalu. Volim i da u gumenim čizmama uletim u baru. Možda je to zato što negujem duh deteta koji je još uvek duboko u meni. Ko zna…
NIJEDNO ZLO I NIJEDNO DOBRO NIJE VEČNO
Ova rečenica i nije neka uteha ako smo u problemu, ali trebalo bi učiti se strpljenju. Počela sam ceniti svaki trenutak i zaključujem da bi trebali biti srećni dok je sve u najboljem redu.
KO ŽELI MOJE DRUŠTVO, NAĆIĆE VREME ZA TO
Činjenica je da živimo ubrzanim ritmom, ali izgovori tipa “nisam stigao/la da ti se javim”, ili “u haosu sam” nisu opravdanje. Želiš da se vidimo, pronaćićeš vreme za to. Ne mora biti ekskluziva, nekada prija i šetnja Kejom kako bi neko rekao-ćutke.
NEGATIVNI LJUDI
Svako ima svojih problema, većih i li manjih. Postoje oni koji o tome razgovaraju sa stručnim licem, i oni koji bi svakom koga sretnu na ulici olakšali dušu. Ne mislim da je to nužno loše, ali selekcija ljudi i situacija je, prema mom mišljenju, obavezna.
HOBI
U životu svakog od nas neophodno je vreme koje posvećujemo hobijima. Ono je hrana za dušu, što bi moja majka rekla. Na ovu temu pisala sam u tekstu pod nazivom Nulta granica. Koliko se čovek lepše oseća kada se bavi radnjama koje voli. Ja sam imala tu sreću da mi hobi postane posao i zahvaljujem Bogu na tome.
STRAHOVI
U jednom periodu plašila sam se svega – od onoga šta donosi sutrašnji dan, do neuspeha … Čuveno pitanje koje sebi postavljam je: Koliko je realno da se to o čemu razmišljaš dogodi? ili Šta je najgore što može da se dogodi? Onda shvatam da su strahovi iracionalni i da ih ne treba hraniti. Postoji jedna vežba koju primenjujem u tim situacijama. Ona se izvodi tako što zamišljate da ste napravili korak napred ili nazad i iz te perspektive posmatrate sebe. U toj situaciji zapravo ne gledate sebe već preplašenog zeca koji se boji života. Često ume da bude i smešno.
VAŽNO JE OSEĆATI SE DOBRO U SVOJOJ KOŽI
I to je pravo svakog od nas. Da bih se osećala dobro, neophodno je da “hranim” svoje telo stvarima i radnjama koje mi prijaju. Nema univerzalne formule, sem ponašati se u skladu sa raspoloženjem i nivoom energije kojom raspolažemo. Plivanje, tenis, čitanje dobre knjige, kafa sa prijateljima- sve je to ok.
UŽIVAM U NESAVRŠENOSTIMA
Često mi izlazak u grad bez šminke na licu i definisane frizure izuzetno prija. Patike ili neku drugu vrstu ravne obuće podrazumevam.
POŠTUJEM KORENE
Posećujem značajna mesta srpske istorije, čitam o tome. Ljudi kažu da to ide “s godinama”. Anglicizmi- ljudi ih sve više koriste. Kako bi poznati sociolog dr Žarko Trebješanin rekao, nije problem upotrebljavati ih s vremena na vreme ali čini se da preterujemo. U novije vreme, uzeli su maha na društvenim mrežama i u svakodnevnom govoru. Da li tuđe mora biti nužno bolje?
VREME PROVEDENO U SAMOĆI
Volim sate rezervisane za sebe. Vodim bogat unutrašnji život- analiziram misli, planiram, razmišljam o svemu. Najbolje zaključke donosim u samoći. Osećaj slobode mi je veoma važan.
SEDENJE U KANCELARIJI JE GUBLJENJE VREMENA
Do nedavno sam radila kancelarijski posao. I sada slobodno mogu da kažem da se život odvijao svugde, samo ne za stolom ispred PC-ja.
RODBINSKI ODNOSI
Trebali bi biti kvalitetni, otvoreni, iskreni. Međutim, to što nam je neko rod ne mora da znači da nam želi dobro. Surovo zvuči, ali tako je.
POŠTUJEM VAŠU POZICIJU, ALI …
… ne poštujem i Vas. Poštovanje se mora zaslužiti.
ODLAZAK NA PSIHOTERAPIJU
Kada sam bila mlađa, pitala sam se kako izgledaju ti čudni ljudi koji posećuju psihoterapeuta? Sada znam da je unutrašnje “čišćenje” neophodno svima.
Mnogo je tu stvari kojima se me naučile tridesete, ali ostaviću nešto i za blog o četrdesetim 🙂
Foto:Privtna arhiva, Pixabay
PREPORUČUJEMO:
