Sve epohe egipatske civilizacije, od arhajskog perioda do nestanka carstva, povezuje ista nit: 30 kraljevskih dinastija koje se praktično nižu jedna za drugom.
Od malih nogu pažnju mi je privlačila bogata istorija staroegipatske države. Način života, odnos prema božanstvima, kultovima, položaj žena i naravno majstorstvo graditeljstva samo su neke od, nazovimo specifičnostima, koje su bile i ostale misterija do današnjih dana. Ko je posetio Dolinu kraljeva u Egiptu i neku od grobnica otvorenih za turiste, zasigurno se seća živopisnih boja crteža i hijeroglifa na zidovima koje opisuju život faraona. I ne samo život već i život nakon smrti. Nisam sigurna da je neka od civilizacija koje su usledile toliki značaj pridavala zagrobnom životu. U redovima koji slede, par rečenica napisaću o onom što mene fascinira u kulturi i običajima Egipćana.
KNJIGA MRTVIH
Knjiga mrtvih koja se još naziva i “Svitkom izlaska na dan” sadrži savete koji se daju pokojniku kako bi po danu izašao iz groba i sledio Sunce. Podeljena je u 4 celine: izlazak i odlazak do nekropole, upućivanje molitve bogovima Ra i Ozirisu; izlazak i regeneracija, borba protiv svih neprijatelja, traganje za magijskim prisustvom; pokojnikov preobražaj, korišćenje božanske barke, zaklinjanje pred božanskim sudom; i veličanje pokojnika, zajedno sa nekim obredima za pogrebne svečanosti.
Priča vezana za “merenje srca” pokojnika prema kojoj faraon u beloj dugačkoj haljini u društvu Anubisa (boga mrtvih) biva odveden do vage za suđenje je temelj priče o zagrobnom životu.
Pokojnikovo srce, odnosno sedište njegovog uma i života, biva postavljeno na jedan tas dok se na drugom nalazi pero odnosno Maat kao princip ravnoteže i reda. Ukoliko je srce teže od pera, smatralo se da faraonov život nije bio ispravan. U tom slučaju, ono biva pojedeno od strane velike žderačice. Suprotno od toga, Horus odvodi pokojnika do Ozirisa gde dobija šansu za novi život-Afterlife. Ove priče neretko se setim kada se povede priča o savesti i stvarima koje (ne) treba činiti. Da li to u meni izaziva neku vrstu straha, ili samo vizualizaciju onog što sam pročitala u knjigama, sama ne znam.
POLOŽAJ ŽENE U STAROM EGIPTU
Žena je prema predanju zauzimala ključnu ulogu u starom Egiptu. Od statueta iz neolitskog doba do reljefa koji praktično veličaju izuzetnu lepotu Kleopatre ili Nefertiti. Ženska lepota slavila se na više načina, od frizure, do nege tela, odeće ili nakita. Njihova uloga bila je briga o kući, porodici, slugama.
DR. ZAHI HAVAS I NJEGOVA OTKRIĆA
Jedan od najpoznatijih arheologa na svetu, dr Zahi Havas, karijeru je posvetio istraživanju života i običaja drevne egipatske civilizacije. “The man with the hat” bio je gost Beograda. Čovek koji u pravom smislu reči živi svoju strast upoznao nas je sa svojim najnovijim otkrićima. Jedno od njih tiče se Tutankamona za kojeg tvrdi (ispitivanja su u toku) da je preminuo od infekcije izazvane malarijom. Drugo otkriće odnosi se na teoriju koju je zastupao Herodot, a to je verovanje da su piramide u Gizi gradili robovi. Havas je mišljenja da su slobodni ljudi-građani bili neimari koji su zapravo bili počastvovani da budu deo izgradnje počivališta faraona.
Jedna od misterija za kojom i dalje traga dr Havas je grobnica čuvene Nefertiti, supruge faraona Amenofisa IV (Ehnatona). Ona je imala političku i diplomatsku ulogu koja uveliko prevazilazi gore navedene poslove. To bi, kako kaže, bila kruna njegove karijere.
OTVARANJE SARKOFAGA PRED CELIM SVETOM
Lepa vest je da Kairo sledeće godine dobija najveći muzej na svetu. Neki od artefakta već se nalaze tamo.
Novo je i to da ćemo, 7. aprila 2020. godine, na Discovery Channel-u uživo gledati otvaranje dva sarkofaga koji će ujedno biti najznačajnija otkrića u Egiptu poslednjih desetak godina. Sa svojim timom, dr Havas trenutno radi na još dva projekta- prvo je ogromno iskopavanje u Dolini kraljeva, a drugo skeniranje 20 mumija i proveravanje njihovih DNK. Da predstoji dinamičan period pokazuju i mumije mačaka, kobri, krokodila i velikih insekata koje su tokom boravka Havasa u Beogradu pronađene u Sakari. Stručnjaci kažu da je to značajno imajući u vidu da se prvi put susreću sa mumijama lavova zapečaćenih u jednoj grobnici na jugu države.
DA LI JE DR HAVAS ODLIČAN GLUMAC, KAKO GA KOLEGE NAZIVAJU? ILI PAK LJUTI PROFESIONALAC KOJI NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN PROMOVIŠE KULTURU ZEMLJE IZ KOJE POTIČE?
Mišljenja sam da ono što radi- radi odlično i za dobrobit kako nauke, tako i turizma Arapske Republike Egipat. Bez posebne skromnosti, on je brend sa čijim radom bi svi trebali da se upoznamo.
Bar, kulture radi …
Foto:Pixabay, Privatna arhiva
PREPORUČUJEMO:
