Da je skijanje u martu nešto najbolje što može da mi se desi, prvi put sam se uverila pre nekoliko godina u ski centru Bansko u Bugarskoj. Odlazak sa radnog mesta u jedan sasvim novi ambijent prekriven snegom, a obasjan suncem, dovoljan je razlog za dobro raspoloženje. Kada je sve to začinjeno ukusnom hranom, kvalitetnim stazama, i još boljim društvom, preostaje mi da kažem: NEMA DALJE.
Posle nekoliko godina, iz Bugarske sam se vratila na Kopaonik- našu planinsku lepoticu, mesto studentskih dana gde sam sa kolegama sa fakulteta počela da skijam. Prve ozbiljne skije kupio mi je otac na Spens-u. Nisam bila raspoložena za zimske sportove (osim na ekranu) ali motivaciju mi je donekle dao vlasnik radnje, čika Aca Ognjanović, koji je rekao: Ko voli tenis, zavoli i skijanje. I čovek bi u pravu.
Jedna je priča kada odete na obavezno skijanje, sasvim druga ona koja podrazumeva odmor, rekreaciju i nadasve dobro zezanje. Seratonin i dopamin nakon celodnevne rekreacije daju poseban šmek, pa sve one sitnice koje inače smetaju svedene su na minimum ili u potpunosti nestaju.
FIZIČKA PRIPREMA
Da se odlazak na skijanje ne bi pretvorio u noćnu moru, neophodna je dobra fizička priprema. Upala mišića je najmanji problem koji može da nas zadesi, a javlja se kao posledica nagomilavanja mlečne kiseline. Najčešća su oštećenja ligamenata u zglobu kolena, povrede ramena, palca, nogu..
Jedan od najboljih načina fizičke pripreme su lagani treninzi pre odlaska na planinu. To je važno kako bi pripremili lokomotorni sistem za intenzivniji rad koji ga očekuje. Druga stvar je podizanje fizičke pripreme zbog visine i potrošnje kiseonika tokom celodnevnog treninga. U Novom Sadu postoje ski-simulatori koji pospešuju rad gornjih i donjih ekstremiteta. Moje iskustvo takve vrste pripreme je dobro, i naporno. Odlično je za poboljšanje tehnike skijanja. Pored simulatora, vežbanje na eliptičnom trenažeru je takođe vid sticanja kondicije za angažovanje mišića nogu (uključujući gluteuse), ruku i ramenog pojasa.
Ovaj aspekt pripreme je važan ukoliko planirate zimski odmor sa ekipom koja ima visok nivo znanja skijanja. Ne samo zbog brzine spuštanja niz planinu, već i njihove obaveze čekanja da ih stignete. U tom slučaju, bolje je odvojiti se i skijati na manje strmim stazama.
HOTEL PUTNIK
Nedavno renovirani Hotel Putnik ispunio je naša očekivanja što se komfora i ishrane tiče. Momcima koji rade u skijašnici ljubaznosti ne manjka, a listajući Knjigu utisaka vidim da nisam jedina koja deli to mišljenje.
Iako su gosti tokom doručka bili uskraćeni za đus, celokupan utisak boravka je dobar. Hotel pruža odličnu uslugu i onima koji vreme ne provode na snegu, pa je prijatno zaplivati u bazenu, opustiti se u saunama i zagrejati u tepidarijumu.
STAZE
Kako je preduslov skijanja dobro uređena staza, moram pohvaliti JP Skijališta Srbije koje se potrudilo da kvalitet staza opravdava cenu sedmodnevnog ski pass-a od oko 150 eur. Jutro na Sunčanoj dolini započinjali smo osmehom od strane redara i prijatnim: Dobro jutro, kako je?
Vožnja žičarom omogućava upoznavanje i početak razgovora bez nekog neposrednog povoda. Upoznali smo divne ljude-instruktore skijanja, profesore fizičkog vaspitanja, biznismene, vrsne skijaše, penzionere, lekare … I svi su tu zbog istog cilja-rekreacije, odmora i pre svega isključivanja iz svakodnevnih stresnih situacija.
KRITIČKI OSVRT
Glomazna stambena struktura o kojoj Srbija i dalje priča, mirno leži na padinama Kopaonika. Svi je komentarišu, ona odoleva i svakodnevno posmatra svet oko sebe. Komentarišemo kako to nije fer, ali ko nas pita. I to nije jedini objekat koji “smeta”. Meštani kažu da je drugi preprečio skijašku stazu u centru planine, pokušao da se priključi na vodovod zbog čega su stanovnici ostali bez vode ali -radi.
KAFEI, RESTORANI
Prvi u nizu objekata kvalitetne ponude hrane bio je Kljunac Kop. Topla jagnjetina ispod sača, domaće lepinje i rakija od dunje nagoveštavaju prijatan boravak na planini. Domaći ajvar sa vrganjima jedan je od već tradicionalnih proizvoda koje kupujemo kod gazda Gavre.
Doručak u hotelima svodi se na unos visoko kalorične hrane pa se skoro svako jutro odlučujemo za prženu slaninu i kajganu. Osećaj gladi ponovo se javlja oko 13h, kada odlazimo na pauzu.
Deda Stojadinova koliba smeštena je na stazi Duboka. U pitanju je mali porodični restoran gde nas poslužuje vlasnikov sin. Pored kase, primećujemo vazu sa cvećem. Domaćini su za 8. mart damama pripremili crvene karanfile. Tražimo nešto na brzinu, momak predlaže teleću čorbu. Može, čista desetka za ukus. Posle toga, sledi lepinja sa pršutom i kajmakom. Porcije su ukusne i bogate.
Narednih dana, vreme ručka provodimo u kafeima i restoranima Hani Bani, Rtanj, Pajino preslo, Sokače, Jaram … Tradicionalna hrana poput gibanice i ćevapa ispostavila se kao dobar izbor jela u Sokačetu na Kopaoniku.
Kako dobre navike ne treba menjati, odlučujemo se za celodnevno skijanje, odmor i uživanje. I tako iz dana u dan. Razmišljamo kako bi bilo dobro ostati još jednu smenu imajući u vidu da smo tokom čitavog boravka imali sunčano vreme, neznatno vetra i jednu mećavu.
Sviće poslednji dan našeg boravka na Kopaoniku. Bude nas sunčani zraci oko 7 sati. Shvatamo da povratak za Novi Sad neće biti u planirano vreme. Pauzu pravimo u Husky baru, gde nazdravljamo čašom kuvanog vina. Društvo nam pravi preslatka Lara, maskota kafea.
Idilu završavamo utiskom da nam je bilo lepo, a poslednji dan boravka, što bi rekli: Bogom dan. Pojedinci već planiraju ponovni odlazak na Kopaonik krajem meseca, kažu zašto ne iskoristiti još jedan ski-vikend …
Foto:TheBlog.rs
PREPORUČUJEMO:
