Da treba biti ponosan na vreme u kome živimo, dokazuje i sve veći spektar zanimanja jer ih možemo raditi van kuće odnosno širom sveta. Tehnologija koja se razvija brzinom svetlosti doprinela je da se sve veći broj ljudi opredeljuje za izlaz iz zone komfora.
Plaža, šuma, selo ili grad-sasvim je svejedno. Ono što nije svejedno je da posao koji radiš, treba da voliš i da te ispunjava.
Pre nekoliko dana, imala sam priliku da upoznam dvoje mojih sugrađana koji su osećaj slobode našli u Indoneziji i Ekvadoru.
Jelena i Aleksandar dobar su primer digitalnih nomada koji se bave finansijskim konsaltingom odnosno programiranjem.
UPOZNAJTE JELENU
Jelena je završila Ekonomski fakultet u Subotici. Radila je za australijsku kompaniju koja je igrom slučaja imala svoju kancelariju na Baliju, jednom od prelepih ostrva Indonezije. U želji za sticanjem novih iskustava i kao ljubitelj putovanja, zainteresovala se da baš ona bude ta koja će iskoristiti posao da bi otišla put Azije. Indonezija je trusno područje sa velikim brojem aktivnih vulkana, ali i svom lepotom bogate vegetacije.
Na pitanje kako je okolina reagovala na njen plan odgovara: Pa, čudno su me gledali. I verujem da je tako jer stabilan posao, redovna plata, plaćeni porezi i doprinosi nateraju čoveka da razmišlja u pravcu: Ćuti, imaš posao i to je dobro…
Radno vreme u trajanju od osam sati je uobičajeno, dok je vikend rezervisan za obilaske znamenitosti zemlje, druženja
Jelena je ljubitelj istočnjačke hrane pa problem sa ishranom nije imala. Što se slobodnog vremena tiče, koristila ga je za surfing. I to joj se jako dopalo.
Fotografije kancelarije koja izgleda kao kafe, sa bazenom i lejzi begovima na sunčanoj plaži uveravaju me da raj postoji.
Međutim, nisu samo ambijent u kojem radiš i dobra plata reper uspeha digitalnog nomada. Presudna je ljubav prema poslu, odgovornost prema istom i osećaj koji te ispunjava radeći ono što voliš.
Sada će neko reći, pa to je normalno. I složila bih se sa tim, međutim biti žensko, sama, u dalekom svetu, gde nemaš nekoga pored sebe sličnog mentaliteta, da zna tvoj jezik… Hm, nije lako. Jednostavno, mora postojati neki vid unutrašnje motivacije koji “garantuje” da ćeš ostati pribran i prilagoditi se okolnostima zarad nekog višeg cilja.
SAVETI ZA BUDUĆE NOMADE
Kao savet svima onima koji planiraju da postanu digitalni nomadi savetuje da naprave LinkedIn profil na istiomenoj društvenoj mreži. Druga važna stvar je da postanete članovi grupa koji se bave istim poslovima kao vi-ističe. Treće, ali ne manje važno je platforma UpWork koja zapošljava frilensere.
Sličnu priču, ispričao mi je Aleksandar, takođe iz Novog Sada. On je završio FTN i bavi se programiranjem. Neko vreme, radio je iz Biznis inkubatora ali ga je želja za novim iskustvima odvela na drugu stranu sveta-u Ekvador.
On se za posao prijavio preko platforme WiFiTribe. Kako kaže, selekciju kandidata nije lako proći. U kompaniji rade profajleri koji proveravaju ko ste, šta ste, ko su vam prijatelji, da li se možete baviti remote poslom. Povod njegovog odlaska preko bare bila je želja za nečim “višim”.
Njemu odelo i komfor nisu prioritet, a dodaje da turizam sa zastavicama, nije turizam.
Glavni grad Ekvadora- Kito bila je njegova polazna tačka za obilazak Amazonije. Pun utisaka, pričao je o tom, ali i ostalim putovanjima iz daleke zemlje.
AGONIJA DOKAZIVANJA IDENTITETA
Sa nama je podelio jedno iskustvo koje dokazuje kako mi kao država i dalje ne razumemo kako stvari funkcionišu.
Jedne noći, ukraden mu je laptop, pasoš, sat i pečat firme. Počinju problemi kojih se nerado seća, a to je dokazivanje identiteta jednoj banci u Srbiji (ime poznato redakciji) i naravno, državi jer bez pasoša momak ostaje u Ekvadoru.
Kada je bankarska službenica čula odakle je Aleksandar zove, samo se nasmejala. Ali napominje da su kolege u novosadskoj filijali bili spremni da pomognu.
Jedno vreme nije mogao da podigne novac sa računa jer za svaki dokument pravnog lica treba pečat.
U ambasadi u Brazilu rekli su da kontaktira počasnog konzula Srbije u Ekvadoru, što je i uradio. Jedan selfi sa gospodinom bio je dovoljan da dokaže identitet, ali ostaje uverenje da procedura u tim situacijama nije baš jednostavna.
Aleksandar se hranio u lokalnim restoranima, kaže da su na tim mestima najsvežije sirovine. To je njegov odgovor na pitanje saveta o ishrani. Pominje i ne baš toliko ukusna jela, ali egzotika je to…
Što se načina života tiče, radi se osam i više sati, dok vikendi ostaju za provod sa prijateljima, izlete. Dopalo mu se pešačenje u prirodi.
Problem je kaže imao sa velikim procentom vlažnosti vazduha ali i nadmorskom visinom na kojoj je smešten Kito
Novosadski nomadi kažu da život daleko od kuće nije lagan. Slažu se da sa 1000-1500 eur sebi možete obezbediti ugodan život daleko od Srbije. A, kako sve ima svoje prednosti i mane, mišljenja su da nije svako od nas prilagodljiv na ono što ga čeka “preko bare”.
Ključno je, kažu moji sagovornici, imati drugačiji pogled na svet.
Foto: Privatna arhiva, Pixabay
PREPORUČUJEMO:
