Mahmud Sabordžijan rođen je 28. oktobra 1956. godine u Aradanu, Islamska Republika Iran. Zbog ne baš adekvatnog prevoda prezimena (najniži rang zanimanja koji se bavi tkanjem tepiha), otac se odlučio za promenu koja zvuči mnogo bolje: sledbenik Muhameda. Baš na tome će se zasnivati karijera budućeg predsednika, 4. po redu svetske sile po rezervama gasa.
SKLONOST POLITICI
Iz Aradana, porodica se seli u Teheran. Bio je četvrto od sedmoro dece. Otac mu je bio kovač. 80- ih godina prošlog veka, učestvuje na protestima protiv Iraka. Tada zapravo počinje njegova politička karijera.
Mlađani Mahmud, počeo je studije na Univerzitetu za nauku i tehnologiju gde je doktorirao 1997. godine. Već 2003. godine postaje gradonačelnik Teherana. Uvodi tzv. kulturološke restrikcije- zatvara restorane sa “zapadnom hranom”, skida bilborde sa njihovim reklamama. Muškoj populaciji uvodi pravilo nošenja brade i dugih rukava, organizuje obeležavanje Ramazana na velikim prostorima.
SKROMNO, SKROMNIJE, AHMADINEDŽAD
Predsednik Irana bio je u dva mandata, od 2005.- 2013. godine. Njegov moto bio je: ” We can do it “. Predstavio se kao neko iz naroda, i ta retorika pomogla mu je u ostvarivanju ciljeva. Njegov protivkandidat bio je Hašem Rafsajani, kojeg je opisivao kao bogataša, korupcionaša. Mahmmud ga je prešišao sa 10 miliona glasova.
Opisivali su ga kao izuzetno pametnog, harizmatičnog, pričljivog lidera otvorenog pogleda na svet. Tako je dozvolio ženama da učestvuju na sportskim takmičenjima. Samom sebi uveo je pravilo oblačenja koje nije striktno.
No, nije u pitanju ni samo retorika već način života koji je vodio tokom mandata. Postavši predsednik, imao je želju da sa suprugom, koja je profestorka Univerziteta, 2 sina i ćerkom ostane da živi u svojoj kući. Iz bezbednosnih razloga ipak su se preselili u predsedničku palatu. Njegovi saradnici kažu da je najpre iz kuće izbacio sav luksuz, ponajviše nameštaj. Zamenio ga je skromnijim.
Ni prevozno sredstvo kojim je leteo nije ostao pošteđeno, pa je umesto predsedničkog, koristio kargo avion. Na posao je dolazio autobusom.
Međutim, njegov reizbor doveden je u pitanje i ostalo misterija. Smatra se da je varao sa brojem dobijenih glasova.
IRANSKI NUKLEARNI PROGRAM
Počeo je 50-ih godina prošlog veka u cilju razvoja nuklearne tehnologije. Nakon određenog vremena je prekinut jer se smatralo da je to “đavolja tehnologija”. Izrael je optužio Iran da radi na razvoju nuklearnog oružja. Nakon Izarela, SAD su uradile isto. Usledio je odgovor Irana da su u pitanju nuklearni generatori koji bi u značajnoj meri uticali na ekonomski oporavak. Postrojenja se nalaze na nekoliko lokacija u Iranu.
SAD i Izrael se od početka najviše protive nuklearnom programu.
ŽESTOKO KRITIKOVAO SAD I IZRAEL
Zbog te činjenice, država kojom je rukovodio bila je izložena sankcijama UN. Usledile su rezolucije, embargo. Njegovi saradnici kažu da je bio jedini političar koji je javno govorio o tome. Smatrao je da Palestina treba da bude nezavisna država.
OPTUŽBE
Sve je počelo protestima protiv vlasti. Zemlja je postala izolovanija od sveta. Ubistvo devojke pod imenom Neda Aga-Soltan objavljeno je u javnosti i taj čin mogao bi se protumačiti kao jedan od povoda za još dublji pad zemlje. Ahmadinedžad je optužen za kršenje ljudskih prava.
Na vlasti ga je nasledio umereni Hasan Rohani. Međutim, najnovije američke sancije Iranu ne daju puno prostora za saradnju. On je nedavno izjavio da je, Iran “uvek bio za pregovore”, ali SAD moraju da dokažu svoje dobre namere.
Američki Fox News objavio je par zanimljivih činjenica o Ahmadinedžadu:
Kada odseda u hotelu, traži da njegova soba ne bude sa velikim krevetom, zato što ne voli da spava na krevetu, nego na podu, na dušeku ispod ćebeta.
„Kada ujutro pogledate u ogledalo, šta kažete sebi?
U ogledalu vidim čoveka i kažem mu: „Zapamti, ti nisi ništa više do običan sluga“
Kada je prvi put ušao u predsednički kabinet, Ahmadinežad je začudio mnoge time što je skupe iranske (persijske) tepihe dao kao prilog jednoj od teheranskih džamija, zamenivši ih običnim, jeftinim tepisima.
Živi od plate univerzitetskog profesora u iznosu od 250 dolara mesečno
Kada je postao predsednik, podneo je izveštaj o svojoj imovini: automobil Pežo 504 -1977. godište i mala stara kuća u jednom od najsiromašnijih delova Teherana, nasleđena od oca pre 40 godina.
Jedna od stvari koje su zapanjile administrativno osoblje bila je torba sa kojom je predsednik dolazio svaki dan. U njoj se nalazio njegov doručak, koji mu je pripremala žena: nekoliko sendviča ili hleb sa maslinovim uljem i sir.
Često pomaže čistačima ulica u delovima grada gde živi i radi.
Tokom njegovog mandata, svaki novi ministar je morao da potpiše dokument sa više tačaka, između ostalog da će ostati siromašan i da će njegovi računi i računi njegovih rođaka biti proveravani
On čak nije ni primao predsedničku platu, što je objašnjavao time da čitavo bogatstvo treba da pripada naciji, a on ga štiti.
Ahmadinedžad danas čuva ovce i kako sam kaže, uživa.
Šta treba znati o Iranu, ukoliko se spremate na put?
https://www.lonelyplanet.com/iran
Foto:Getty, Al Jazeera
PREPORUČUJEMO:
