Započinjanje novog posla ili promena trenutnog, za sobom nosi određeni broj rizika koje bih najpre definisala kao mentalne blokade. Strah od nepoznatog ili doza rezerve prema budućem poslodavcu, kolegama ili uslovima rada, prethode donošenju odluke koja znači iskorak u novu dimenziju profesionalnog života svakog od nas. Upravo na temu temu razgovarala sam sa Dajanom Damjanović, ekspertom za razvoj ljudskih resursa.
Jedno prijatno i sasvim neobavezno druženje sa njom ali i nekolicinom mladih ljudi raspoloženih za promene u STARTIT Centru Novi Sad uverilo me u lični stav prema kojem današnja omladina NIJE željna rada u javnom sektoru (mediji tvrde drugačije). Otisnuti se u sopstveni biznis je ideja koja je aktuelnija nego ikada. Priče o preduzetništvu nude izazov. Da li i koliko je on isplativ, pokazaće stručnost, vreme ali i sposobnost prilagođavanja promenama.
NEUSPEH KAO NAJČEŠĆI STRAH
Dajana kaže da su referentni okviri, odnosno kognitivne šeme najčešći blokatori promene. One predstavljaju okidače za ponašanje i vidljivi su kao uverenja koja imamo o sebi, i u sebi.
Neuspeh i strah od neuspeha je prvi na listi blokatora. Sumnja da ćemo uspeti u budućem poslu navodi nas da ostanemo u zoni komfora i “ne talasamo”. Međutim, isplati li se? Poznat je osećaj muke kada idemo na posao nezadovoljni, prazni i bez želje za životom. Nezadovoljstvo poslom preliva se i u druge, veoma važne aspekte života.
Visoki standardi su sledeći razlog zbog kojeg se zadržavamo na starom radnom mestu. Pa ne mora baš sve biti savršeno na početku nove karijere. Da su Ilon Mask ili Stiv Džobs čekali dobre preduslove, kompanije u njihovom vlasništvu ne bi bile ono što su danas.
Sumnja i visoko očekivanje od sebe donekle ima veze sa strahom i pitanjima: Da li sam ja dovoljno dobar/a? Da li sam stručan/a? Mislim da se jedno od rešenja ovog problema može naći u stalnom usavršavanju i edukaciji. Čak i kada nemamo odgovor na neko pitanje, poznanstvo sa nekim ko to zna biće dovoljno. S druge strane, ima toliko on-line kurseva i foruma koje možemo pratiti putem interneta.
Perfekcionizam je čudna osobina koja stvara neopravdan pritisak. Mnogi ljudi preteranu pažnju posvećuju stvarima koje nisu toliko važne. Perfekcionista će uvek naći razlog nezadovoljstva. Prihvatanje stvari onakvim kakvim jesu i vežbanje zahvalnosti mogli bi biti deo rešenja ovog problema.
Očekivanja od drugih ili od okolnosti nije poželjno. Koliko smo puta računali na pomoć drugih. Zasuci rukave i radi jer se u životu možeš osloniti samo na sebe. Znate ono čuveno pitanje: Kada počinješ? U ponedeljak.
Fokus na krajnji rezultat je dug put, jer dok rezultati posla ne ugledaju svetlost dana vreme prolazi. Neophodno je naći zadovoljstvo u malim stvarima jer one čine celinu.
Bavljenje poslom koji volimo jedna je od privilegija života, i veoma subjektivna stvar. Još ako tome dodamo adekvatnu finansijsku naknadu, dobre kolege, i šefa koji razume potrebe zaposlenih, priča ide u dobrom pravcu. A, da bi priča išla u dobrom pravcu neophodni su određeni preduslovi. Jedan od njih je hrabrost da presečemo trenutno stanje nezadovoljstva na postojećem radnom mestu i okruženju koje sputava želju za nekom boljom verzijom nas samih.
Foto:Pixabay
PREPORUČUJEMO:
