Govor tela odavno je prestao da bude inferiorni deo javnog nastupa. Prošla su vremena kada smo se za prezentacije ili neki drugi vid eksternog komuniciranja pripremali isključivo u “papirnom obliku”
Neosporna je činjenica da je ono što ćemo reći izuzetno važno, ali: Da li govor tela odnosno gestikularni deo čovekovog ponašanja može biti donekle presudni faktor odnosa sa ljudima?
Naučnici kažu-DA.
U cilju sopstvene informisanosti vezane za polje eksterne komunikacije, nedavno sam prisustvovala edukaciji na temu novih dostignuća iz ove oblasti.
” Samo 7% komunikacije čini verbalni deo “
O Prezentacijskim veštinama razgovarala sam sa Sandrom Savanović i Uglješom Atanackovićem iz novosadske kompanije ROAD HR.
3P: Prezentacija, Publika , Prezenter
Složili smo se da je tehnički deo prezentacije važan- da ne traje dugo, da je zanimljiva, prožeta video i foto materijalima, da ne “probija termin”.
S druge strane, publika postavlja pitanje: Šta tu ima za mene? Dakle, ovim aksiomom važnost sa predavača usmeravamo na poruku koju on treba da nam prenese. U pripremi je neophodno imati informaciju ko nam je zapravo publika odnosno ciljna grupa.
” WIIFY-What‘s In It For You”
Svaki vid elemenata prezentacije mora biti jasno povezan sa WIIFY.
Pre nego što pređem na karakteristike dobrog prezentera, reč dve i o odnosu glavnih i sporednih glumaca. Kako kažu moji sagovornici, ključna stvar dobre prezentacije je spona na relaciji: predavač-publika. S tim u vezi, struka kaže kako je neophodno DOBRO POČETI JAVNI NASTUP.Tako imamo više tehnika:
- Pitanje;
- Činjenica;
- Retrospektiva
- Anegdota;
- Citat;
- Aforizam;
- Analogija.
Razgovarali smo na temu značaja gestikulacije u svakodnevnoj komunikaciji i došli do zaključka da:
” Ma šta pričali, govor tela vas odaje“
Mislimo li da će nas publika slušati ukoliko:
- Nam se znoje dlanovi;
- Drti glas;
- Nervozno šetamo ili mlatimo nogama;
- Neartikulisano mašemo rukama jer nam se toliko tresu da nema načina da ih umirimo…?
Upravo je govor tela skupo koštao Ričarda Niksona 60-tih godina prošlog veka tokom trke za predsednika Amerike.
Čovek koji je imao čvrst stav (prema mišljenju amerikanaca i previše) vodio je u odnosu na Džona Kenedija.
Međutim, pojavljivljanje u televizijskoj emisiji – ton i govor tela potpuno su promenili očekivanja javnosti. Položaj nogu, naredbodavni (vojnički) stil govora, pogled tačno u kameru, nisu bili najbolji izbor prezentovanja ideja i vizije. Američke novine navode kako je Nikson odbio da koristi scensku šminku za potrebe emisije. Verovatno mnogi i ne znaju da je nekoliko dana ranije, Ričard imao operaciju kolena.
S druge strane, imamo Džona Kenedija – čoveka blage naravi i retorike, prosečne lepote, lepih manira. Amerikanci su odlučili da je bolje da ih vodi takav predsednik, a ne umorni, oštri Nikson. Iste decenije, Nikson je postao vlasnik najmoćnije funkcije na svetu ali njegov primer mogao bi nam biti uputstvo KAKO DA NE…
Ukoliko vas zanima tema o kojoj je bilo reči u ovom tekstu, toplo preporučujem bestseler Njujork Tajmsa- TED Govori, autora Krisa Andersona.
Foto: Pixabay
PREPORUČUJEMO:
