“Oni koji nisu pronašli svoje istinsko bogatstvo, blistavu radost Bića i duboki mir koji ide sa njom – a koji je nemoguće uzdrmati – prosjaci su, čak i ako poseduju veliko materijalno bogatstvo.”
Ova rečenica zabeležena je u knjizi “Moć sadašnjeg trenutka” Ekarta Tola (Eckhart Tolle). Jedna od najprodavanijih knjiga iz oblasti duhovnosti uči nas da u našim životima ne postoji ni prošlost, ni budućnost- već samo sadašnjost. Kako autor kaže, ona je sve što imamo. Kada malo bolje razmislimo, i jeste. Ceo naš život odvija se SADA i niko nam ne garantuje da će budućnost doći. S druge strane, prošlost je negde iza naših leđa. Međutim, prošlost se prožima kroz sadašnji trenutak. Verovatno i u budući…
Kako utišati misli? Kako nadvladati um?
UM- glas u našoj glavi koji nikad ne prestaje govoriti. Taj glas je skup naših uobičajenih misaonih procesa. Nažalost, za mnoge ljude je ovaj monolog sam po sebi pretežno negativan i na kraju završava tako da uslovljava um. Prisutnost tada postaje svesnost o glasu u našoj glavi i razlozima koji se nalaze iza naših misaonih procesa. Otkriće ove dimenzije svesti sledeći je korak u evoluciji čovečanstva.
Poslednjih godina, većinu problema s kojima se susrećemo kao vrsta, generiše naš um. I to u tolikoj meri da su već i različite religije i drevni učitelji ukazivali na patnju s kojom se suočavamo. Da bismo izbegli ovu zamku, važno je ući u novu fazu svesti tako što ćemo svest o prisutnosti učiniti delom našeg života. To će nam omogućiti da otkrijemo neverovatne promene u načinu na koji mislimo, povezujemo se s drugim ljudima i reagujemo na događaje u svom životu.
Otkrićemo, takođe, da je većina našeg nezadovoljstva uzrokovana našim mislima, a ne toliko stvarnom situacijom. Ekart nam to objašnjava kroz primer naše ljutnje tokom situacije čekanja u redu; naime, u većini slučajeva mi smo iznervirani i ljuti ne zbog činjenice da stojimo u redu, nego zbog toga što smo uvereni da je samo čekanje u redu loše.
Um je izvanredan instrument ako se koristi ispravno. Međutim, ako se koristi pogrešno, postaje veoma destruktivan. Da se izrazim preciznije, ne radi se o toliko o tome da vi koristite svoj um pogrešno – uglavnom ga ne koristite uopšte. On koristi vas. To predstavlja bolest. Vi verujete da ste isto što i vaš um. To je zabluda. Instrument je preuzeo kontrolu nad vama
Shvatajući da imamo moć nad glasom u našoj glavi i da imamo izbor, možemo kontrolisati naše misli i transformisati naš život. Tim otkrićem i mogućnošću dodavanja mentalnog komentara, a čime imamo priliku promeniti našu svest, mi se možemo osloboditi nezadovoljstva.
VEZA IZMEĐU LJUBAVI I PRISUTNOSTI
Istinska priroda ljubavi je snažna, prijanjajuća emocija koju osećamo prema drugom ljudskom biću. Nažalost, ta emocija obično ne traje dugo i može se vrlo lako pretvoriti u svoj suprotni oblik: mržnju. Međutim, u ljudima postoji i dublja svest od prolazne emocije ljubavi. Ekart to stanje identifikuje kao svest o prisutnosti.
Prisutnost uma uklanja sve nesvesne predrasude ili etikete koje imamo o nekoj osobi i omogućuje nam povezivanje s njenom svesnošću. Tada možemo početi voleti druge onoliko koliko i sebe i tada je to prava ljubav oslobođena od osećaja. Ovo je osnovno učenje mnogih religija. I kao što je rekao Isus Hrist : “Ljubite bližnjega svoga kao samoga sebe”. Time ne zamenjujemo emocionalnu vezanost koju osećamo za voljenu osobu, ali obuhvatamo duhovno prihvatanje svakog ljudskog bića.
Da bi naša veza funkcionisala, moramo izaći iz svog uma tako što ćemo biti prisutni s tom osobom. Omogućavajući nam da ih gledamo i komuniciramo bez ikakvih mentalnih oznaka koje bi zamutile naš sud. To ne znači kraj nesuglasica, već dublje razumevanje motiva koji stoje iza njih. Stoga je prisutnost preduslov za dubok i zadovoljavajući odnos s drugim čovekom. Bez toga, naša veza mogla bi se učiniti frustrirajućom i neispunjavajućom.
VEŽBANJE PRISUTNOSTI
To možemo učiniti izlaskom iz nesvesnog sna o razmišljanju i fokusiranjem na naše osećajne percepcije, onako kako se javljaju. Vežbanje prisutnosti je zadržavanje našeg stanja svesnosti, naših misli, osećaja i svega ostalog, u sadašnjosti.
Postoji mogućnost da otkrijemo da ovo usporava naše misaone procese do te mere, da počinjemo primećivati praznine između misli. Vreme koje provodimo čekajući bilo stvari, ljude ili dok stojimo u redu, dobra je prilika za ulazak u stanje svesnosti o prisutnosti.
Možemo se koncentrisati na svoje disanje, na otkucaje srca, okolinu i ljude oko nas. Isto tako, vreme koje provodimo u vožnji dobra je prilika da budemo prisutni. Krajnji cilj je korišćenje spoljniih okolnosti za stvaranje unutrašnjeg prostora koji promiče nastajanju prisutnosti. Tako ćemo se rešiti teskobe i nezadovoljstva koji se često javljaju kao rezultat tog glasa u našoj glavi. Negativnost koju osećamo većinom je rezultat našeg uma. Ona uslovljava žaljenje, nezadovoljstvo, osećaj krivice, neuspeha i drugih mentalnih obrazaca koji ograničavaju naše lične odnose.
Biti u sadašnjosti znači moći se uzdići iznad uslovljavanja UMA i reagovati na situacije na način koji nije disfunkcionalan. Naš identitet tada dolazi sa dubljeg mesta svesnosti koje nam omogućuje uistinu zadovoljavajući i skladan odnos s drugim ljudima.
Foto:Pixabay
PREPORUČUJEMO:
